Због дугова дижу руку на себе

Сарајево, Бањалука - Депресија постаје хронична болест бх. друштва, а човјека оптерећеног свакодневним проблемима доводи до тешког менталног стања, често и до смрти.

Према истраживањима, од 20 до 30 одсто пацијената који долазе љекарима породичне медицине због сумње да имају органску болест заправо болује од депресије или паничног поремећаја, а новчани проблеми, задуживање и немогућност отплате кредита за стан или аутомобил главни су узроци хроничног стреса.

Нера Зивлак-Радуловић, начелник Клинике за психијатрију при Универзитетској болници Клинички центар Бањалука, каже како су узроци настанка депресије дуготрајне хроничне стресне ситуације, које доводе до промјене у неуротрансмитерском систему у мозгу, који је одговоран за психичко функционисање особе, пишу Независне новине.

"У стресне ситуације спадају промјена мјеста пребивалишта, губитак посла, пад и губитак године на факултету, нежељена трудноћа, пород и бројни други догађаји", каже Зивлак-Радуловићева.

Да се депресија дубоко укоријенила у грађане, види се и по подацима Фонда здравственог осигурања (ФЗО) РС, који показују да су осигураници попилили 2,3 милиона марака антидепресива и лијекова за смирење у прошлој години.

Прописана су укупно 178.953 рецепата за лијекове за смирење и 149.452 рецепта за антидепресиве.

"Од лијекова за смирење који се налазе на листи Фонда најпрописиванији је алпразолам, а од антидепресива сертралин. Ови лијекови се у апотеци не би смјели издавати без рецепта", кажу у Фонду.

Кемал Дураковић, предсједник Удружења "Франак", чији корисници муче муку с кредитима подигнутим у швајцарским францима и курсом због којег константно враћају дуг, потврђује да дугови узимају данак.

Како каже, због свега што им се издешавало, из тешке депресије није изашло 20 чланова, који су извршили самоубиство, док је стотине њих доживјело тешке мождане и срчане ударе.

"Готово да немамо човјека који није у депресији и да није на некаквим таблетама. Људи су оптерећени телетекстом и праћењем курса који је небитан јер ће се све завршити како треба. Ипак, људе не можеш убиједити, депресија је ушла у њих и постала дио њихове свакодневице, па су многи због тога дигли руку на себе", каже Дураковић.

Александар Милић, психолог, сматра како је депресија чврсто повезана са животним условима и немогућношћу да човјек задовољи своје потребе.

Како каже, треба радити на превенцији како не би долазило до потешкоћа које се касније морају рјешавати лијековима, јер у 90 одсто случајева људима треба писихотерапија, а не медикаменти.

"На лакше случајеве треба да се примјењује психотерапија и ту не треба укључивати медикаменте, поготово за смирење и антидепресиве, јер тада не рјешавамо животне потребе човјека нити га оспособљавамо за рјешавање проблема него га само пасивизирамо и неутралишемо му тај осјећај хемијом, а проблем остављамо по страни", каже Милић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.