Друштво
Зашто нас лоше вијести више привлаче?
Пише: Александар Пејић
22.03.2025 14:59
Фото: Илустрација
БАЊАЛУКА - Јесте ли се икада ухватили како сатима „скролујете“ кроз негативне вијести, осјећајући све већу анксиозност, али не можете престати?
Овај феномен, познат као doomscrolling, постао је све присутнији у ери дигиталних медија. Зашто нас лоше вијести привлаче више од добрих? Како doomscrolling утиче на наше ментално здравље? У овом тексту истражујемо психолошке разлоге иза ове појаве и начине да заштитимо свој ум од преоптерећења негативним информацијама.
Зашто смо „програмирани“ да пратимо лоше вијести? Наш мозак је еволуирао да приоритет даје опасностима и пријетњама. Ово је био кључни механизам преживљавања – у прошлости, брза реакција на опасност могла је значити разлику између живота и смрти.
- Негативна пристрасност – Психолошке студије показују да мозак снажније реагује на негативне вијести него на позитивне.
- Страх и неизвјесност – Лоше вијести појачавају осјећај несигурности, што нас тјера да тражимо још информација како бисмо се припремили за „најгоре“.
- Друштвени медији и алгоритми – Платформе попут Фејсбук и Твитера често фаворизују сензационалне и алармантне вијести јер оне изазивају више интеракција.
Према подацима Свјетске здравствене организације, константно излагање негативним вијестима повећава ризик од анксиозности, депресије и хроничног стреса.
Шта је doomscrolling и како нас исцрпљује?
Doomscrolling је навика бесконачног праћења лоших вијести, чак и када знамо да нам то шкоди. Како препознати doomscrolling?
- Понављано отварање вијести и друштвених мрежа, иако се осјећате лоше.
- Осјећај анксиозности, беспомоћности и преплављености након читања вијести.
- Потешкоће са фокусом, сном и општим расположењем.
- Немогућност престанка скроловања, чак и кад сте свјесни да вас исцрпљује.
Doomscrolling може створити зачарани круг: више лоших вијести - већа анксиозност - још више doomscrolling.
Како заштитити ментално здравље?
Ограничите вријеме за вијести
- Поставите временске границе за информисање (нпр. 15 минута ујутро и навече).
- Избјегавајте читање вијести непосредно прије спавања.
Бирајте поуздане изворе
- Информишите се из провјерених медија умјесто сензационалистичких портала.
- Пратите садржај који нуди рјешења, а не само проблеме.
Креирајте баланс у конзумацији информација
- Унесите више позитивног садржаја у своју рутину (музика, књиге, хумор).
- Фокусирајте се на вијести које инспиришу и подстичу наду.
Практикујте дигитални детокс
- Искључите нотификације и смањите вријеме проведено на друштвеним мрежама.
- Посветите се активностима које смирују ум – шетње, вјежбање, разговор са пријатељима.
Закључак: Свјесно бирајте шта уносите у свој ум
Лоше вијести су неизбјежне, али начин на који их конзумирамо може направити велику разлику.
- Не дозволите да doomscrolling преузме контролу над вашим расположењем.
- Информишите се, али не заборавите и на позитивне вијести.
- Ваше ментално здравље је важније од бескрајног скроловања!
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
