Зашто љетње и зимско рачунање времена више немају смисла

БЕОГРАД - Астроном Бранко Симоновић истакао је данас да је основни мотив у дугој пракси љетњег и зимског рачунања времена био уштеђа енергије и додао да се сада губи поента те праксе због другачијег начина живота и радног времена.

„Прије свега, ова пракса уведена је како би се искористио што већи дио обданице с обзиром на радно вријеме. Дакле, сад већ говоримо о свијету који на неки начин зависи од радног времена, дакле о свијету који је био индустријализован. Од тог доба, прилике су се промијениле, тако да је питање у којој мјери данас то испуњава своју сврху. Сада се поставља и врло оправдано питање да ли ми данас на тај начин штедимо енергију“, објаснио је Симоновић за Тањуг.

Симоновић је додао да истраживања која су била посвећена томе говоре супротно, заправо говоре да су савремене навике допринијеле томе да ми сада не идемо на спавање у девет часова, већ се живот наставља дубоко у ноћ.

„Потрошња енергије је сада знатно већа. То је јасно и онда као једини и главни мотив за ову врсту интервенције, односно оно о чему треба размишљати јесте како треба искористити свијетли дио дана, прије свега ради нас самих, односно ради боравка у природи, боравка са дјецом итд.“, рекао је Симоновић.

Он је рекао и да је можда дошло до контраефекта јер током тамног дијела дана више користимо електричне уређаје.
Како је навео, чињеница је да та врста договорне интервенције, дакле неког указа или сличног формалног акта, подразумијева да током године или једног дијела године бива извршена корекција у односу на часовник, или прецизније речено, простор се помјери у сусједну источнију зону.

„Поента љетњег и зимског рачунања времена се у данашње вријеме губи. Чињеница је заправо да од доба када је та интервенција код нас уведена, а ми смо били посљедњи који су је увели 1983. године. Прије тога је код нас било неких покушаја да се то ријеши са пола часа, али то је остало у некој сјенци. Од тог доба до данас пракса се промијенила. Дакле, промијениле су се не само навике, већ се и радно вријеме креће у широком распону“, рекао је Симоновић.

Како је објаснио, има оних који су ранораниоци, који на посао крећу веома рано и раније се враћају кући, али има и оних који раде другачије.
„Једно ново радно вријеме од девет до пет је постало ако не доминантно, онда врло присутно, а постоје и они послови који почињу од 11. Онда се поставља питање у том шаренилу да ли је могуће наћи ма какво рјешење, а да буде подједнако добро свима, а испоставља се, заправо врло је јасно да то није могуће“, навео је Симоновић.

Симоновић је рекао да су критични мјесеци новембар, децембар, јануар и фебруар јер се чини да је стално ноћ, јер, према његовим ријечима, устанемо по ноћи и вратимо се по ноћи.
Симоновић је истакао да није добра опција ни да се вријеме рачуна ни као зимско ни као љетње.

„С обзиром на то да је јавност подијељена између двије могућности, ја сам понудио тзв. треће рјешење које је у суштини нека врста компромиса између ова два. Ријеч је о томе да бисмо ми остали у основној средњоевропској часовној зони, која се често погрешно назива природна и астрономска. Све у вези са временом је договорна ствар и нема везе са природом“, рекао је Симоновић.

Како је објаснио, остали бисмо у својој основној часовној зони, али бисмо на неки начин искористили обданицу у оном смислу како је имамо повољно током љета.
„То би подразумијевало заправо да не дираемо часовнике, него да помјеримо радно вријеме за један час. Притом, то је један привид. То је исто еквивалентно као и прилике током љета. Буквално је све идентично, само што часовник неће лагати да је један час више, него ће показивати основно вријеме“, објаснио је Симоновић.

Симоновић је објаснио и да је тешко тако нешто организовати зато што је различито радно вријеме.
„Истражујући и ослушкујући схватам да свако има неко своје рјешење чак и када сагледа чињенице. Још једна идеја је да се не дирају часовници, него да се уведе указна промјена радног времена“, рекао је Симоновић.

Симоновић је подсјетио да је Европски парламент покренуо дебату за укидање казаљки на сату, али је то 2020. стављено по страни због вируса корона.

Симоновић је навео и да је мана код тренутног модела што при преласку из једног у друго рачунање времена долази до негативног утицаја на здравље и поремећаја биоритма.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.