Фото: Заштићено мање од један одсто територије у Српској
БAЊAЛУКA - Иако у Републици Српској постоји низ подручја које је потребно заштитити, само 0,8 одсто територије тренутно је под заштитом, а ради се о националним парковима Козара и Сутјеска, те пећини Љубачево.
Рекли су ово "Гласу Српске" у Министарству за просторно уређење, грађевинарство и екологију РС.
- Процедура за проглашење неког подручја заштићеним је прилично сложена и зависи од многих фактора, па је то један од разлога што нека подручја још увијек нису проглашена заштићеним - рекли су у овом Министарству.
Додали су да су ове године подузели низ активности да би се достигао европски стандард и до краја 2015. године заштитило бар 15 одсто територије.
У Центру цивилних иницијатива истичу да ниједно подручје у поратном периоду у РС није проглашено заштићеним.
- Иако је у РС комплетиран законски оквир у области заштите природе, донесен Просторни план РС, постоји надлежна институција Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа РС, још увијек се ништа није предузело, а све због бирократизације и нерада, прије свега ресорног министарства - истакао је пројект-координатор ЦЦИ Зоран Aџаип.
У Републичком заводу за заштиту културно-историјског и природног насљеђа слажу се да је заштићено веома мало територије, те да ће план којим се до 2015. године предвиђа заштита 15 одсто територије бити веома тешко остварити.
- Завод је урадио студију за проглашење Јахорине заштићеним подручјем, а то је велико подручје, које ће сигурно повећати садашњи проценат заштићених територија. У плану је заштита мочваре Громижељ код Бијељине, које је такође велика површина, а највеће подручје, које смо почели да истражујемо и припремамо за заштиту, је резерват биосфере Дрина, односно подручје уз Дрину, које обухвата Сребреницу, Рогатицу и Вишеград - нагласила је начелник Одјељења за заштиту природе у Заводу Јелена Кадић.
Она је додала да је, и поред тога што се план највјероватније неће моћи остварити, веома важно да се проценат заштићених површина повећа колико год је то могуће.
- Већ се увелико ради на проширењу заштићене површине у Националном парку Козара, који ћемо проширити за исту површину која је сада заштићена. У плану је и Резерват бјелоглавог супа у Поповом пољу, гдје ће се радити на повратку ових птица на старо станиште. Нову популацију ћемо донијети из Србије - истакла је Кадићева.
Према подацима ЦЦИ тренутно је у БиХ заштићено око два одсто површине.
- Aко погледамо земље у окружењу може се видјети да је у Хрватској заштићено око десет одсто територије, у Србији шест, а у Црној Гори седам одсто територије. Према томе прво морамо да достигнемо просјек држава из окружења, па тек онда да размишљамо о европском просјеку - рекао је Зоран Aџаип.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.