Занимљива прича о "Бијелој цркви" у Броцу код Бијељине

Филип Вишњић је опјевао веома важан догађај који се одиграо пред "бијелом црквом". Ту је кнез Иво од Семберије 1806. године организовао откуп заробљених Мачвана из Добрића од злогласног Кулин-капетана

БИЈЕЉИНA - На око 20 километара од Бијељине, у близини ријеке Саве, налази се Бродац, мјесто чувено по својој историји и такозваној "бијелој цркви". Бродац има око 2.000 становника који живе у око 300 кућа ове мјесне заједнице. Познат је и по томе што је још 1735. године, много прије Бијељине, којој сада административно припада, имао статус општине, а био је насељен и у римско доба, па пољопривредници и данас неријетко знају пронаћи понеки предмет из овог периода приликом орања својих њива. Цркву "бијелом" је назвао управо највећи српски епски пјесник Филип Вишњић, који је баш у овом селу започео своје гусларске дане. Вишњић је, доселивши се у младости из родне Трнове код Угљевика у семберско село Међаше, свакодневно долазио пред "бијелу цркву", како ју је назвао и ту пјевао своје пјесме. Ту је опјевао и веома важан догађај који се предњом одиграо. Управо на овом мјесту кнез Иво од Семберије 1806. године организовао је откуп заробљених Мачвана из Добрића од злогласног Кулин-капетана. У босанско-херцеговачком устанку 1876. године "бијелу цркву" Турци су спалили, а народ овог краја избјегао је тада у Србију преко Дрине и Саве, гдје су остали годину дана. По повратку мјештани су обновили своје куће. Када је овај крај потпао под аустроугарску власт, тадашњи званичник Фрањо Плентај је окупио угледне домаћине Броца и са њима договорио изградњу нове цркве, па је управо њему и посвећена спомен-плоча изнад црквених врата. Одлучено је да се изгради чвршћа и монументалнија црква од свих претходних, а зидање је започето 1882. и трајало је двије године. Нова црква, коју су градили мајстори из сјеверне Италије, изграђена је у барокном стилу и једина је српска богомоља са два иста звоника јужно од Саве и Дунава. Сличне православне цркве налазе се у Сремским Карловцима и Темишвару. Новосаграђену цркву посвећену Светом архангелу Михаилу, освештао је на Петровдан, 12. јула 1884. године, тадашњи митрополит зворничко-тузлански господин Дионисије и од тада се сваке године у Броцу Петровдан великим народним зборовима и молитвама обиљежава као свети и велики догађај. Црквена општина у Броцу је некада имала посјед од 82 дунума, који јој је у аграрним реформама 1953. и 1957. године неправедно одузет. Сада има само порту и окућницу парохијског дома на укупно 19 дунума. Све вријеме свог постојања црква је била духовни центар овог дијела Семберије и дијелила судбину својих парохијана. У мирним временима била је свједок њиховог срећног живота - крштења, вјенчања, причешћа, појања и других молитвених славља, а у ратним, опасним и неизвјесним временима била им је уточиште, спас души и највеће молитвиште. Бродачка црква је обнављана у неколико наврата, а посљедњи пут прије неколико година, када је реновирана фасада, столарија и други дијелови овог духовног и историјски јединственог здања, које је значајно за историју цјелокупне Семберије. М. ПAЈИЋ ЗВОНA У Првом свјетском рату аустроугарска војска 1917. године скинула је звона са ове цркве и одвезла их у Беч, као што је урађено и на свим осталим православним храмовима у БиХ, да би се од њих правила муниција. Нова четири звона су набављена 1927. године из исте ливнице као и прва, у Шапрању у Мађарској и коштала су 120.000 тадашњих динара.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.