Залазје: Обиљежене 34 године од страдања Срба - злочина без казне

Глас Српске
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: РТРС

СРЕБРЕНИЦА - У Залазју код Сребренице обиљежене су 34 године од страдања 69 српских цивила и војника, које су на Петровдан 1992. године у сребреничким селима Сасе и Залазје и братуначким Биљача и Загони убили припадници муслиманских снага.

Осим већег броја грађана, парастосу су присуствовали потпредсједник НСРС Петко Ранкић, изасланик српског члана Предсједништва БиХ Марко Милисав и министар саобраћаја Зоран Стевановић.

Парастосу су претходиле посјете породицама страдалих Срба, војничком гробљу у Братунцу и стратиштима у Биљачи и Сасама, гдје је положено цвијеће и одата почаст погинулим.Осим 69 погинулих и великог броја рањених, тог трагичног Петровдана у сребреничким и братуначким селима нестала су 22 Србина, од којих је 10 случајно пронађено и ексхумирано 10. јуна 2011. године из масовне гробнице на Залазју, приликом тражења настрадалих Бошњака.

Посмртни остаци страдалих су послије више од годину идентификовани и сахрањени на Петровдан 2012. године, док су двојица војника пронађени обезглављени на сметљишту, ексхумирани, идентификовани и сахрањени раније.

Десет несталих још није пронађено и њима се губи траг у логору у бившој сребреничкој полицијској станици. Од заробљених нико није преживио и нико није одговарао за њихова убиства.

Настављајући систематско планско етничко чишћење српских простора започето у априлу, бројне муслиманске снаге из Сребренице, под командом Насера Орића су 12. јула 1992. године упале у више српских села у сребреничкој и братуначкој општини убијајући, пљачкајући и палећи све што су стигле. За ове, као и за многе друге масовне злочине почињене над Србима из Сребренице и средњег Подриња, још нико није одговарао.

У Залазју је био и Момчило Цвјетиновић, чија је сестра Радинка убијена на тај Петровдан 1992. године. Он је указао на континуитет муслиманских злочина над Србима на православне празнике.

- Ни за један злочин нико није одговарао и зато су се и поновили - истакао је.

Драгица Лазаревић је тада остала без мужа Момира и браће Бранка и Петка.

- Заробљени су на Залазју. Брат Петко је пронађен без главе у сметљишту. Жалосно је ово шта се ради српском народу за који не постоји правда, јер нико не одговара за убиства Срба - сматра Лазаревићева.

Ране не зарастају, а тог Петровдана се сјећа као да је био јуче.

- Овдје на Залазју побијена су браћа и фамилија моје мајке 1943. године, а у овом рату овдје су ми убили супруга, двојицу браће, дјеверове, рођаке, омладину - кроз сузе је изговорила, наводећи и то да већи број настрадалих није био ожењен и да немају потомака.

Начелник Сребренице Милош Вучић рекао је да је ово тужан дан за Србе.

- Додатна бол је што нико није процесуиран, а камоли осуђен за убиства заробљеника који су били живи - истакао је Вучић и додао да су за правосуђе БиХ сви Срби били легитимна мета и да је то оно што се мора исправити.

Члан Организационог одбора за обиљежавање српског страдања у Сребреници Биљана Кандић изјавила је да су породице несталих разочаране неправдом коју им наноси Тужилаштво БиХ.

- Овдје су људи бранили куће и породице и никога нису нападали, а нико не одговара за убијене заробљенике, што показује какву неправду дијели правосуђе БиХ - навела је Кандићева.

Предсједница Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Исидора Граорац је навела да свака кућа у овом дијелу Подриња има за кога да упали свијећу, помоли се и сјети Петровдана 1992. године када је замро живот у Сасама, Залазју и Биљачи.

- И док се Срби моле за њихове душе, злочинци који су их побили ходају слободно. За наше жртве нико није одговарао. До кад ћемо постављати питања без одговора, до кад ће породице ових мученика гледати у неправду и очекивати да се крвници који су на монструозне начине побили њихове најмилије нађу иза решетака, гдје је требало да буду већ одавно - упитала је.

Предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Сребренице Бранимир Којић каже да су тог дана убијени и Срби који су на Ђурђевдан побјегли од смрти из Гниона и који су мислили да је Залазје безбједније.

- Злочин су починили потомци оних који су и у Другом свјетском рату Залазје завили у црно. У мају су пострадала села Гниона и Бљечева, па онда из дана у дан Крњићи, Брежани, Ратковићи, Загони и многа друга, што говори да је све било добро организовао и планирано до најситнијих детаља - навео је Којић и додао да је Насер Орић данас слободан човјек, иако се зна шта је у Залазју урадио судији Слободану Илићу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.