Залагања љекара сачувана међу корицама

Бањалука - Љекари из Бањалуке у Краљевини Југославији били су веома значајан фактор овог града, захваљујући чему су ушли у његову историју, а њихове способности и несебична залагања сажети су у књизи "Љекари Бањалуке у Краљевини Југославији".

Ова књига, чији су аутори Бојан Стојнић и Верица М. Стошић, ће заједно са истоименом изложбом архивских докумената бити представљена 20. априла са почетком у 13 часова у Банском двору. Промоција ће бити приређена поводом Дана града Бањалуке и Дана Архива Републике Српске.

Стојнић, који је и директор Архива РС, испричао је да су се бањалучки љекари, као факултетски образовани у односу на представнике других друштвених структура, јавили у овом граду крајем османске власти. Постали су веома значајни у доба аустроугарске управе у БиХ.

- Тек у Краљевини Југославији и уједињењем југословенских народа у јединствену државу број љекара и здравствених установа у Бањалуци се повећавао у складу са развојем државе - започиње причу Стојнић.

Иако су љекари у здравству Бањалуке у овој студији поредани азбучним редом, прича Стојнић, они се у периоду од двадесетак година постојања Краљевине Југославије могу генерацијски и по поријеклу подијелити на више кругова.

- Први круг, поред неколико домаћих, чинили су махом љекари поријеклом из словенских земаља, Аустроугарске, из крајева бивше царске Русије и из Србије - истакао је Стојнић.

Додао је да су већ у другом кругу, а нарочито трећем, осим љекара из пречанских крајева Краљевине Југославије и бивше Краљевине Србије, почињу да пристижу и они из Бањалуке и других крајева БиХ. Трећи круг бањалучких љекара у доба Краљевине Југославије представљају љекари страдалници, којима махом припадају Срби и Јевреји којима је рат 1941. донио крај њиховог љекарског рада у овом граду.

Посебан значај знатном броју љекара, осим рада у здравственим установама, даје врло активна дјелатност у ширем друштвеном животу, у њиховим сталешким институцијама, културним, просвјетним, спортским и другим установама и организацијама.

- Извјестан број љекара остао је за вјечност познат по истраживачком, публицистичким и научном раду. Неки од тих љекара су због друштвене и националне активности у периоду Првог свјетског рата били страдалници, као таоци, логораши, интернирци, "велеиздајници" или емигранти - казао је Стојнић.

Нагласио је огромну улогу бањалучких љекара у сузбијању опаких болести, понекад епидемија, посебно по селима усљед велике заосталости, сиромаштва и нехигијене, које су пријетиле немилосрдним уништењем народа.

"Усташки стожер за Босанску Крајину"

У црвеном салону Банског двора Културног центра 20. априла са почетком у 19 часова биће одржана промоција књиге "Усташки стожер за Босанску Крајину: Студија Милана Вукмановића и избор из грађе". Књигу су приредили Верица М. Стошић и мр Владан Вуклиш.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.