Загонетна богородица из Бенковца

Београд - Да ли се у Музеју СПЦ налази дјело славног мајстора Ел Грека које је из Хрватске донијето током ратног вихора 90-их. Све се заснива само на претпоставци једног српског стручњака за средњовјековну умјетност.

Икона Богородице са Христом која је из Цркве светог Јована у Бенковцу током ратног вихора деведесетих пренијета у Србију и спасена од уништења постала је ових дана тема хрватских медија. Разлог њиховог интересовања је тврдња Милорада Савића, некадашњег кустоса бенковачког музеја, да је то дјело великог мајстора сликарства Ел Грека. Док је за српски народ ова икона светиња, коју су као реликвију, као и у свим прогонима, понијели у завежљају, у Хрватској никоме до ње није било стало, све док није наговјештено да је њен аутор можда Ел Греко.

Савић је, иначе, учествовао у спасавању културно-историјског и црквеног блага српског народа у Славонији, а тек ових дана је писао о икони која се сада налази у Музеју Српске православне цркве у Београду. Ослањајући се на заиста неистражену причу, Хрвати су експресно затражили да се икона врати у њихову земљу. Позвали су се на споразум о преузимању умјетничке баштине, која је током потоњег ратног вихора са егзодусом народа пренијета у Србију, како не би заувек остала заробљена или спаљена у држави која у то вријеме Србе није жељела. Иако је у споразуму јасно наведено да ће однијето културно благо бити враћено тек кад се обнови светиња из које је однијето, а Црква светог Јована у Бенковцу чека обнову, у тамошњој штампи се спекулише да би ову икону требало "вратити" у манастир Крка, у коме никад није била!

Савићева тврдња је прихваћена у тамошњој јавности као апсолутна истина, иако се стручна јавност, ни српска а ни свјетска, није озбиљно бавила овим радом. Све је заснивано на претпоставци једног, додуше великог српског познаваоца средњовјековне умјетности. Историчарка умјетности Аника Сковран, прва је и засада једина довела у везу бенковачку Богородицу са Христом и Ел Грека. Своју анализу објавила је у Зборнику Народног музеја још 1997. године и тај текст, насловљен "Две иконе два славна Крићанина" прошао је готово незапажено. Иако је ријеч о великом умјетнику, експертиза којом би се доказало ауторство - није урађена. Како сазнајемо, икона из Бенковца се не помиње ни у једном попису Ел Грекових дјела.

- Помало сам скептичан да је икону из Бенковца насликао Ел Греко, али стручњаци за тај период и његово стваралаштво требало би да дају последњу реч. Мој лични став је да ништа не треба да вратимо у Хрватску, али ако моја црква верује да треба вратити благо наше културе онима који су га палили, па нека то уради - каже историчар умјетности Никола Кусовац, који је током деведесетих учествовао у спасавању српског културног насљеђа из Хрватске.

Икона са ликом Богородице са Христом годинама је оштећена чамила у олтару цркве у Бенковцу.

- Почетком рата склоњена је са још 170 овдашњих икона из цркава. У томе сам и ја учествовао, јер сам желео да сачувам српску културу - наводи Савић.

Већ 1992. нашла се у Народном музеју у Београду и убрзо је приказана на изложби са 118 икона из цркава Равних котара. Икону је нешто касније рестаурирао Радован Пиљак, конзерватор Народног музеја у Београду.

- Када су је донели, била је готово црна. Ликови су се тек назирали - сјећа се Пиљак. - На њој су биле наслаге које су се таложиле кроз време, од настанка до рестаурације. Пре последње рестаурације, претрпела је неколико чишћења уљем из кандила. Требало је одвојити прљави слој од бојеног дела. Било је веома тешко и мислим да је то једна од најтежих, али и најбољих рестаурација коју сам извео. Рестаурирао сам је традиционалном методом и материјалом по највишим светским стандардима. Икона је власништво Српске православне цркве и мислим да треба да се врати у бенковачку цркву тек кад се српски народ врати тамо одакле је протеран.

Рестаурација иконе омогућила је Аники Сковран њену даљу обраду, одређивање аутора и периода настанка. Икону Богородице са Христом атрибуирала је као дјело Ел Грека.

- На темељу многих показатеља, склони смо да у овој икони препознамо дело раног Доменика Теотокопулоса - Ел Грека, који као веома млад, двадесетпетогодишњи сликар долази из Грчке у Венецију - објаснила је Аника Сковран. - Могуће је да је икона настала за време његовог боравка у Венецији. На Венецију упућује мајушни гризај ведуте Трга Светог Марка са Дуждевом палатом на овој икони. Изненађујући је наговештај извесних сликарских решења карактеристичних за његова каснија дела остварена у Шпанији. Сликар је та решења већ наговестио на неким од бочних сцена бенковачке иконе.

У утврђивању сликара бенковачке иконе Аники Сковран је помогло поређење овог дјела, не само са раним радовима Ел Грека, већ и са његовим дјелима која су настала касније. Док је живио на Криту, Ел Греко је био цијењени иконописац у позном византијском стилу. Касније, у радионицама венецијанских сликара одустаје од технике темпере на дрвету у корист уља на платну и преузима стилске одлике водећих венецијанских мајстора Тинторета и Тицијана. Тек у Шпанији развија сопствени, препознатљив стил који карактеришу издужене фигуре.

- Интересантна је истрајност у Ел Грековој привржености одређеним библијским сликама којима се непрестано враћа: Благовести, Визитационе, Ваведење Богородице, Рођење Христово... Оне су присутне на бенковачкој икони и многим касније насталим платнима у Шпанији - истиче Сковран. - Доминантна фигура разапетог Христа на бенковачком Распећу, снажно моделованог торза, подсећа положајем тела, руку и ногу на многа каснија распећа, на којима се Христово тело све више деформише - Мадрид, Прадо, Париз, Лувр...

Аника Сковран примјећује сличност између анђела из Благовијести на нашој икони са анђелом из Крштења Христовог на Ел Грековом дјелу које се налази у Толеду и лијевог анђела у Распећу Христовом у Музеју Прадо...

Период од 1560. до седамдесетих нејасан у животу сликара је вријеме у које, чини нам се, треба смјестити настанак бенковачке иконе - наводи Сковран. - Откриће бенковачке иконе, мада слабо очуване, на којој препознајемо младалачко дело славног Крићанина, осветлиће његове загонетне почетке које тек треба истражити.

Кнез Павле продао Грековог "Лаокона"

Народни музеј у Београду имао је у својој збирци једно Ел Греково дјело. Слика "Лаокон" је 1938. изнијета из земље да би учествовала на изложби у Лондону, али се, нажалост, никада није вратила у Београд. Притиснут беспарицом кнез Павле, чије је име у то вријеме носио наш национални музеј, продао је слику Националној галерији у Вашингтону за 100.000 долара!

Без званичног захтjева

Икона из Бенковца и даље је у Музеју СПЦ у Београду, али није изложена. У Патријаршији кажу да су чули за претпоставке да је насликао Ел Греко. Читају натписе у хрватској штампи, мало су забринути, али до сада нису добили званичан захтјев, нити позив да се ово дјело врати у Хрватску.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.