Загађењем оштримо зубе природи

Бањалука - Екстремне врућине које су задесиле БиХ овог љета увертира су у промјене климе које слиједе идућих година, упозоравају стручњаци, додајући да су загађење и немар према природи главни окидачи за дивљање времена које оставља огромне посљедице на здравље људи и пољопривредну производњу.

Промјенама климе које су евидентне посљедњих година и код нас бавиле су се институције РС и БиХ у Трећем националном извјештају БиХ и Другом двогодишњем извјештају о емисији гасова са ефектом стаклене баште.

Два најзначајнија догађаја који су својеврсна увертира у оно што садашње и будуће генерације у БиХ могу да очекују су суша из 2012. и поплаве из 2014. године, а стручњаци упозоравају да просјечна температура већ расте од 0,4 до један степен Целзијуса годишње. У периоду вегетације, од априла до септембра, тај раст достиже и до 1,2 степена.

Најзначајније промјене на овом подручју видљиве су у броју хладних и топлих дана током године, јер је број хладних смањен за четири у протеклих десет година, а број топлих дана је у порасту.

То повећава ризик од топлотних удара током љета, какав је био и током овог јула, а који озбиљно нарушавају здравље и подижу степен смртности људи.

- Погоршање климатских услова ће довести до учесталих погоршања здравља код обољелих од кардиоваскуларних и неуролошких обољења. На удару климатских промјена је и пољопривреда, јер љети високе температуре и несташица воде пријете биљкама, а тиме угрожавају и процес производње хране у БиХ - наведено је у извјештају.

Посебна пажња скренута је и на употребу аутомобила који одавно важе за једног од највећих загађивача ваздуха, уз опаску да БиХ још нема значајнијих програма за смањење емисије штетних гасова у сектору саобраћаја. Додатни проблем представљају и процјене да ће број моторних возила у БиХ, старих од 12 до 15 година, расти годишње за око 5,8 одсто, чиме додатно расте емисија штетних гасова.

Професор на Природно-математичком факултету у Бањалуци Чедомир Црногорац каже да екстремне климатске промјене нису изум нашег времена, већ да оне одавно трају.

- Човјек је непромишљеним дјеловањем у многим сегментима утицао на промјену климе. Градови су постали "острва топлоте", јер све што у њима можете видјети су бетон, челик, асфалт и стакло, а то доприноси стварању ефекта стаклене баште - рекао је Црногорац и додао да треба спријечити енормну сјечу шуме и смањити загађења ваздуха и воде.

Метеоролог у Хидрометеоролошком заводу РС Милица Ђорђевић каже да РС и БиХ стално обарају климатске рекорде који утичу на све аспекте живота.

- Мали, обични човјек смањењу загађења може да допринесе тако што ће смањити потрошњу електричне енергије, јер раније смо много струје трошили зими ради загријавања, а сад још више трошимо љети да бисмо се расхладили. Градовима треба више зеленила, али аутомобиле треба да замијене бицикли. Рециклирање отпада треба да нам постане свакодневица - рекла је Ђорђевићева.

Да ће смањити емисију штетних гасова, БиХ се обавезала и кроз споразум о Енергетској заједници према којем је дужна да до 2020. године подигне учешће обновљивих извора енергије у укупној потрошњи са садашњих 34 на 40 одсто. То ће довести до смањења емисије гасова са ефектом стаклене баште и у електроенергетском сектору. Негативне посљедице промјена могу ублажити и директиве ЕУ до 2025. године у области саобраћаја које, између осталог, подразумијевају увођење "евро шест" стандарда.  

Препоруке како смањити ефекат стаклене баште

- Образовање и подизање свијести о климатским промјенама

- Школе треба да усвоје стратегију образовања о климатским промјенама

- Подићи учешће обновљивих извора енергије са садашњих 34 на 40 одсто

- Изградити термоелектране са степеном ефикасности до 40 одсто

- Увођење "евро шест" стандарда у области саобраћаја

- Смањити потрошњу струје

- Смањити загађења из индустријских постројења

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.