Забрана мрежа за дјецу је попут гашења струје због турских серија

Идеја о забрани употребе друштвених мрежа младима, која је врло актуелна посљедњих мјесеци, изазвала је опречна мишљења у јавности. Док једни сматрају да би било пожељно забранити младима "Инстаграм", "Фејсбук", "Тик ток" и друге интернет платформе, јер остављају негативне психолошке и социјалне посљедице на оне који их свакодневно користе, други су против тога.  

Идеју за укидање у БиХ први је крајем октобра изнио министар безбједности БиХ Ненад Нешић након убиства полицајца у Босанској Крупи. Он је навео да се млади људи радикализују путем друштвених мрежа те да је потребно размислити о доношењу закона којим би дјеци млађој од 16 година било забрањено коришћење друштвених мрежа.

Након њега сличну иницијативу предлагали су и други у земљи, а све по узору на Аустралију, која је почетком мјесеца усвојила закон којим се дјеци до 16 година забрањује употреба друштвених мрежа. Заговорник тог рјешења био је премијер те земље Ентони Албаниз који је рекао да су друштвене мреже "платформе за притисак вршњака, покретач тјескобе, средство за преваранте и, што је најгоре, алат за онлајн предаторе".

"Глас" је питао стручњаке да ли је та забрана у стварности изводљива и колико је пожељна. 

Стручњак за информационе технологије Слободан Драгичевић казао је да друштвене мреже сваки дан добијају неку нову димензију, прилагођавају се својим корисницима. Коришћењем вјештачке интелигенције, додао је он, друштвене мреже се усавршавају до неких индивидуалних потреба корисника, било да су одрасли или дјеца.

- Нигдје у свијету у пракси није могуће забранити коришћење друштвених мрежа, једино што се може технологијом утицати је да се нешто од садржаја, попут коцке или порнографије, забрани - казао је Драгичевић.

Додао је да постоје одређене иницијативе које подржавају сигуран интернет у домену школских мрежа, гдје су укључени телеком оператери, тако да, када ђаци приступају, они не могу отварати недозвољени садржај.

Према његовим ријечима, сврха друштвених мрежа је, само у једном сегменту, дијељење глобалних информација.

- Друштвене мреже су веома значајне за младе генерације јер путем њих долазе до мноштва корисних информација. То је и начин живота, млади људи једноставно припадају том времену - казао је Драгичевић.

Према ријечима социолога Владимира Васића, било да је технички могуће или немогуће, забрањивати друштвене мреже млађима од 16 година је непотребно.

- Челни људи у овом друштву никако да се ослободе оног некадашњег система који је почивао на забранама. Не треба ићи у том правцу, јер све што се намеће као забрана испостави се да је контрапродуктивно и ствара контраефекат - рекао је Васић.

Сврсисходније и ефикасније је, тврди, ићи у правцу едукације дјеце на који начин да користе друштвене мреже, као и да их не злоупотребљавају.

- То је исто као да сад идемо у строгу забрану употребе ножа, који може да сијече хљеб, али може и да убије човјека. Сврха је како да га користимо. Сматрам да су друштвене мреже саставни дио социјализације, поготово данашњих дигиталних генерација, као и наша свакодневица - истакао је Васић.

Он се залаже да се редукује коришћење друштвених мрежа дјеци мањег узраста, али додаје да је тај период потребно искористити за едукацију како да се оне користе и које опасности вребају.

- Чини ми се да прецјењујемо или потцјењујемо нашу дјецу, то су двије крајности у које идемо. Морамо наћи неки реалан модел, односно да дјецу едукујемо тако да паметне телефоне и платформе не користе у патолошке сврхе, него за нешто што је добро. Искључивати дјецу из тог социјалног тренда било би равно искључивању струје због, пријема ради, шпанских и турских серија - казао је Васић.

Психолог и психотерапеут Јелена Милић казала је да такав закон не би био споран, али је питање колико би он у пракси забранио коришћење друштвених мрежа.

- Највећу улогу у тој причи игра техника и технологија, на који ће се то начин успоставити и извршити. Породица у кући свакако да може забранити приступ друштвеним мрежама. На крају крајева, у кући не морамо ни имати тај рачунар или паметни телефон. Међутим, нама не треба нека забрана, него замјена - истакла је Милићева.

Поставља се питање шта родитељи друго, додала је она, нуде дјеци, примјера ради од 14 или 15 година, која су до сада користила паметне телефоне, односно друштвене мреже.

- Није добро да се дјеца сада повлаче у депресију, затварају у соби и тугују. Сама забрана друштвених мрежа направила би контраефекат, дјеци треба наћи неку замјену, која ће им надокнадити све то што су имали, примјера ради, неку додатну активност. Зато сам става да само треба кориговати програм који дјеца гледају на интернету, односно да се направи ревизија или цензура тог садржаја - сматра Милићева.

Према њеним ријечима, забрана и критика не воде ничему добром. Није добро, тврди, ни што одрасли гледају ријалити програме.

- Питам се ко уопште одобрава да гледамо такву врсту садржаја на малим екранима. Због чега жене у пензији то раде, а камоли дјеца која немају изграђене когнитивне нити психомоторне способности, као ни емоционални развој и социјално-друштвени живот. Такви садржаји, као и телефони и интернет, дјецу чине токсичном. Проблем је што се пласира само оно што је лоше, неки нереални и искривљени свијет - закључила је Милићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.