Заборављени вирус буди страх код фармера

Њемачко ветеринарско надлежно тијело пријавило je крајем прошле седмице избијање слинавке и шапа у објекту са воденим биволима у општини Хопегартен у Савезној држави Бранденбург.

Сумња на болест постављена је након што су угинуле три од укупно 14 животиња држаних на отвореном у једном објекту, а лабораторијским претрагама потврђен је вирус слинавке и шапа.

Ријеч је о једној од најзаразнијих болести које погађају говеда, свиње, овце, козе и биволе, као и дивље папкаре широм свијета. Узрочник болести је вирус из породице picornaviridae, a болест је ендемска у многим дијеловима свијета и у западној Европи се није појављивала од 1988. године.

Ради спречавања уноса слинавке и шапа у БиХ, Канцеларија за ветеринарство БиХ у понедјељак је забранила увоз пошиљки домаћих и дивљих папкара, као и производа од њих поријеклом из њемачке покрајине Бранденбург. Канцеларија је донијела и упутство којим се забрањује увоз пошиљки, док су из Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде РС јуче апеловали на фармере и ветеринарске организације да буду максимално опрезни наводећи да се болест преноси директним контактом заражених животиња или индиректно путем контаминираних животињских производа, хране за животиње те аеросола. Људи такође могу механички пренијети вирус на рукама, одјећи, путем превозних средстава.

Помоћник министра за ветеринарство Негослав Лукић апеловао је на фармере да уколико уоче евентуалне промјене здравственог стања животиње одмах обавијесте ветеринарску инспекцију и организацију. 

- Болест се манифестује слињењем, депресијом, хромошћу и појавом карактеристичних везикула на епителу усана, језика, десни, носница, круне папака, међупапчаног процјепа и сиса. Уколико било који од наведених симптома примијете на животињама требало би одмах то и да пријаве. У овом тренутку нема мјеста за  страх, БиХ је званично слободна од болести, али с обзиром да је у питању једна од најзаразнијих болести и због економског аспекта важна је правовремена акција и сузбијање заразе одмах чим се појави - казао је Лукић и додао да се приликом потврде слинавке и шапа примјењују строге и ригорозне мјере контроле и сузбијања даљег ширења, а укључују и обавезу еутаназије свих животиња на захваћеном објекту, успоставу зоне заштите и зоне надзирања, забрану премјештања живих животиња и производа животињског поријекла.

Лукић додаје да је посљедњи случај болести у БиХ забиљежен давне 1968. године те да Министарство пољопривреде Српске издваја знатна средства за спровођење активног и пасивног мониторинга на слинавку и шап код говеда и оваца.

Предсједник Удружења узгајивача оваца и коза РС Милан Ћирић каже за "Глас" да свака болест која се појави у региону или Европи представља проблем и потенцијалну опасност за сточаре у Српској и БиХ понајвише због неконтролисаног увоза стоке. 

- Љетос је, на примјер, био забрањен увоз оваца и јагњади из Румуније у БиХ због појаве бруцелозе у тој земљи, а једна фирма из Хрватске која се бави препродајом стоке довезла је камион јагњади из Румуније и исти дан претоварили су животиње на други камион, направили папире да је стока њихова и увезли их у БиХ. По правилу стока је морала бити код њих у карантину око мјесец и тек онда да их извезу нама. Шта се и како се ради чудим се уопште како живимо и да немамо разних болести - прича Ћирић, наводећи да су домаће власти упознате с тим, али да нико нема рјешења за нагомилане проблеме увоза стоке у БиХ.

Утицај на човјека

У информацији коју је, поводом избијања болести слинавке и шапа на подручју Савезне државе Бранденбург, објавио федерални институт за процјену ризика наводи се да је болест углавном безопасна за људе.

Само у ограниченом броју изолованих случајева, након директног контакта са зараженим животињама, забиљежени су благи симптоми болести код људи те се у том погледу слинавка и шап не сматра класичном зоонозом. Пренос болести путем конзумације хране или са човјека на човјека до сада нису забиљежени.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.