Заборављене магареће године

ВИШЕГРAД - Шездесетих година прошлог вијека подручна четвороразредна школа у селу Велетову имала је тридесетак ученика, а на наставу код учитељице Руже Сердар и строгог учитеља Миће су долазили из Црнчића, врлетне Тетребице и Стоца и питоме Бијеле док су ђаци у "осмољетку" ишли у Добрун.

На "нуларицу" ошишане првачиће, уплашене од старијих ђака од дреновог учитељевог прута, мајке су први дан доводиле у школу, велику камену грађевину са двије учионице, кухињом, библиотеком и станом за учитеља.

Радознале дјечаке, жељне нових сазнања, занимао је изглед извора Пљевуна, бунара на Дубу, старе велетовске куле, до сада невиђене крушке зимњаче и јабуке бедрике али највеће изненађење су им приређивали магарци.

Тачно у подне кад се из школе враћала прва смјена ученика из Велетова, испред скоро сваке куће "јављали" су се магарци.

Прво би зањакао отегнуто онај на Превији, па су га онда слиједили они испод Ћоровине, са Дуба, Прљуше и Забрана.

- За нас је то у почетку био прави доживљај кад истовремено њаче десетак ових животиња. Магарац би се копитама укопао у земљу, мало искривио главу на страну, истурио горњу нушку и скоро занесено као у трансу њакао испрекидано али веома дуго - прича Радисав Тасић који је тада био ученик школе у Велетову.

Радисав каже да у осталим селима око Добруна нико није имао ову теглећу животињу па је Велетово по њима било препознатљиво.

Старина Видоје Станојчић објашњава да је неко на Превији први послије Другог свјетског рата набавио магарицу која је била исплатљива па су и остале комшије купиле себи животиње које су се касније ждријебиле.

- Магарац је тврдоглава животиња али кад хоће може да понесе по товар терета, није јој требало пуно сијена за исхрану а не заузима ни велики простор у штали - прича Видоје.

Сјећа се он како је "на магаренцету" доносио "намиру" из дућана, па дрва за огрев са падина Стоца, сијено са Бигањине Баре а кад је затребало на њему би се болесник "превезао" до "штреке" да би стигао до доктора.

- Не треба заборавити да је њакање магаради, у селима у којима је, тада ријетко које домаћинство имало сат "векер" означавало да је подне а баке су ђака друге смјене у школи пожуривали ријечима "Потеци у школу њачу магарад у Велетову" - смјешка се Видоје.  

Почетком осамдесетих година нестало је магаради у селу Велетову. У село је стигао макадамски пут, "фиће" су довлачиле "намиру", одвозиле раднике на посао у Вишеград и болеснике у болнице. Пред почетак отаџбинског рата "замандаљена" су врата сеоске школе јер није више било ученика.

Пјесма

Занимљиво је да су се магарци узгајали и у Мокрој гори, сада познатој по возу "ћири", Шарганској осмици и Дрвенграду режисера Емира Кустурице. У народу је остала и пјесма "Мокра Гора мајка магаради а Вардиште (сусједно мјесто) коза и јаради".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.