За ноћ у смрт послато 342 Срба

Приједор - Потомци, пријатељи и они који су избјегли страхоте злочина, јуче су се полагањем вијенаца на споменик у Великом Паланчишту, присјетили 342 српске жртве овог краја које су усташе убиле прије тачно 70 година.

Предсједник Општинске организације СУБНОР-а Вељко Родић је подсјетио да се злочин десио у ноћи 21. на 22. октобар 1942. године, када је убијено 226 дјеце.

- Овдје смо да се још једном присјетимо свих жртава покоља, гдје им је вјетар једини посјетилац, а киша једини звук који чују, а нама вјечна опомена да се овако нешто српском народу на овим просторима не смије догодити - рекао је Родић.

Предсједник републичке организације СУБНОР-а Благоје Гајић је истакао да се поменутог датума одиграла Друга офанзива непријатељске војске на Козари.

- Фашистичке снаге су и у овој офанзиви насрнуле на голоруки народ иако им је примарни циљ био борба против козарачких партизана. Ово је један од најмонструознијих злочина који је за вријеме Другог свјетског рата извршен на Козари јер је те ноћи убијено без иједног пуцња укупно 650 становника, међу којима је 200 дјеце у селу Паланчишту и Горњем Јеловцу, код Приједора гдје такође постоји споменик за жртве овог злочина - казао је Гајић.

Милан Вучковић (86) из Великог Паланчишта на спомен-обиљежје је положио букет цвијећа и поклонио се сјенима чланова своје породице Вучковић.

- Као петнаестогодишњак сам био са стрицем на ратишту у партизанима, али се сјећам те ноћи када је страдало 27 Вучковића од којих 18 дјеце. Преживјели су само  они који су били са пушком. Болно је то што се ћутало о жртвама и што се лажима покушава да умањи тај велики злочин - рекао је Вучковић.

Мићо Бановић (79) се сјећа да је кобног датума био лијеп јесењи дан када су наишли њемачки војници и покупили сав народ из овог и сусједних села и довели их у Вучковиће.

- Тада је дошла једна специјална усташка јединица са црном заставом и раздвојили мушкарце старије од 15 година. Смјестили су их у тор, а жене и нас дјецу оставили у страну. Сутрадан су мушкарце везали у жицу два по два и њих су поубијали, уз лупање кантама да се не чују јауци. Само су двојица успјела да побјегну док још нису били свезани и то су Раде Поповић и Ђуро Бабић који су  доживјели дубоку старост. Нико није страдао од пушке него су убијани ножевима, камама, сјекирама… Кад су завршили са мушкарцима онда су породице доводили да дјеца виде како им убијају мајке и обрнуто -  прича Бановић који каже да су му још жива сјећања на те октобарске дане.

Вијенци

Вијенце на спомен-обиљежје положиле су делегације градоначелника Приједора, општинских организација СУБНОР-а, Борачке и Организације породица погинулих Одбрамбено отаџбинског рата Приједор, те потомци жртава Другог свјетског рата.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.