За насиље над животињама тек опомена или глоба

Бањалука - У Републици Српској никада до сада није изречена ниједна казна затвора за насиље над животињама, иако постоје законски услови за то, подаци су Удружења грађана за заштиту животиња “Ноа” из Бањалуке.

Три закона која третирају ову област су Закон о заштити и добробити животиња, Закон о комуналним дјелатностима и Кривични закон.

Предсједница “Ное” Богданка Мијић каже да је у већини случајева који су захтијевали санкције до сада изрицана опомена или новчана санкција.

“Максимална предвиђена казна затвора је до три године, али није забиљежена код нас. Када говоримо о насиљу над животињама, агресивни појединачни примјери углавном су били неки лични конфликти починилаца. Нажалост, таквих случајева имали смо и над власничким псима”, истиче Мијићева.

Однос према животињама представља и културолошки ниво, напомиње она, па је тако и код тумачења овог облика насиља, гдје се често користи слобода тумачења закона и “излази у сусрет” починиоцу, посебно уколико је малољетна особа у питању.

Према мишљењу Александра Милића, психолога и судског вјештака из Бањалуке, друштво нема свијест о томе колико је погрешно толерисати сваки облик насилничког понашања према слабијем и изостанак емпатије.

“Прије свега, према мом мишљењу је основни проблем изостанак психолошке свијести на општем плану, посебно у школама, здравственим установама, судовима, гдје  примарна превенција није опредјељење. Требало би да буде, јер изостанак емпатије у дјетињству, а затим толеранција тог поремећаја у одрастању, уколико се игнорише, развој је личности с психопатским карактеристикама”, напомиње Милић.

Истраживања Нортестерн Универзитета и SPCA из Масачусетса показала су да за људе који злостављају животиње постоји пет пута већа вјероватност да ће починити насилнички злочин према људима.

“Већина вјештачења која се раде са убицама, односно психоанализе и истраживање реактивних поремећаја у дјетињству, показала су да је изостанак емпатије и увида у ситуацију постојао од најранијег дјетињства. Обично у односу на слабије и најчешће на животиње. То говорим и из личне праксе”, наглашава Милић.

Међутим, напомиње, како се насиље често развија у породичним круговима гдје је и насилник био жртва, да је веома важно психолошко образовање у институцијама кроз које пролази једна личност - вртићи, школе, здравствене установе..., како би и они могли бити механизми који могу препознати и реаговати.

Окружни суд нема податке

У Окружном суду у Бањалуци речено нам је јуче да су пред првостепеним судом имали предмете који се односе на област кривичног поступања због нехуманог третирања или убиства животиње.

Међутим, с обзиром на то да су те врсте дјела биле у мањини, готово изузеци, како је напоменуто, суд не располаже подацима по врстама тих кривичних дјела, већ по броју конкретног предмета.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.