За нарушавање кућног реда казне до 1.000 КМ

Слободанка Савић 07.03.2012 10:00

Фото: За нарушавање кућног реда казне до 1.000 КМ

ЗВОРНИК - Нова Одлука о кућном реду у стамбеним зградама у Зворнику олакшаће посао комуналним полицајцима, али и ударити на кућни буџет оних који је се не буду придржавали, јер су кажне вишеструко повећане, што савјесни станари зграда поздрављају.

Начелник Комуналне полиције Горан Писић рекао је да су новом одлуком прописане веће новчане казне, а различити су и основи за кажњавање.

- Највећа новчана казна у ранијој одлуци је била 300 марака за етажног власника и 500 за ЗЕВ, а сада је највећа казна за етажног власника 1.000, а за заједницу 1.500 марака - рекао је Писић и додао да ће тако и непоштовање дневног и ноћног одмора бити санкционисано казном од 150 до 1.000 марака. Он је истакао да је новина и одредба која прописује хитне интервенције.

- Комунална полиција заједно са представницма заједнице етажних власника може отклонити квар уз приморавање власника новчаном санкцијом да пусти у стан извођача радова. До сада смо могли само да кажњавамо за неизвршавање рјешења, а сада можемо то у старту да учинимо. Ово је био један од највећих проблема, а сада нам нова одлука даје правни основ за дјеловање - рекао је Писић.

Зворничанка Душанка Делић каже да многи станари имају проблеме са комшијама због ремећења кућног реда и мира.

- Знам да су покушавали на све начине да то ријеше, али нису успијевали. Ја се трудим да ни на који начин не сметам комшијама, али сматрам да има дрских међу станарима и због тога је добро што су казне пооштрене - истакла је Делићева.

Њен суграђанин Ранко Остојић каже да добре комшије сваки проблем могу ријешити.

- Најчешћи коментар, кад у нечији стан из туђег процури вода или канализација, јесте: “То није из мог стана”, па ту настану проблеми, али разумни људи све рјешавају. На крају, ко хоће да станује у згради, не може да живи по својим правилима, него по правилима заједнице - каже Остојић.

Зворничани сматрају да се лакше договарају станари у мањим зградама него у већим, те да једни другима треба да олакшавају живот, а не да то ради неко “са стране” путем одлука или казни.