За "мерцедес" искеширано више од пола милиона КМ

Данијела Бајић 14.04.2026 22:53

Фото: илустрација

БАЊАЛУКА - Иако економска криза све снажније притишће већину становништва, увоз луксузних аутомобила у БиХ наставља да биљежи раст.

Јаз између друштвених слојева постаје све израженији, с обзиром на то да је за само десет најлуксузнијих возила у БиХ ове године издвојено готово три милиона марака, док је на врху листе "мерцедес" плаћен вртоглавих пола милиона КМ.

Према подацима Управе за индиректно опорезивање (УИО), у протекла три мјесеца ове године у БиХ је увезено 20.949 возила, од чега 2.122 нова и чак 18.827 половних. Укупна вриједност увоза износила је 250,9 милиона KM, док су на име дажбина у буџете уплаћена додатна 57,73 милиона KM, што показује значајан фискални ефекат.

Истовремено подаци УИО откривају и другу страну тржишта, резервисану за најдубље џепове. Па је тако за десет најскупљих аутомобила увезених у првом кварталу ове године издвојено 2,77 милиона КМ, уз још више од пола милиона марака дажбина. Најскупљи међу њима, "mercedes-amg gt 63 pro 4matic+" плаћен је 467.999 КМ, на шта је додато још 79.575,28 КМ дажбина. Слиједи "porsche 911 carrera 4 gts" са цијеном од 297.540,59 КМ, док се међу елитом нашао и "audif2 rs6 avant" вриједан 240.376 КМ.

Ови подаци, како за "Глас" истиче економиста Александар Љубоја, потврђују да је раст увоза возила логична посљедица ширих друштвених и економских процеса, али и одраз савременог потрошачког друштва и све израженијег социјалног раслојавања у БиХ.

- Аутомобил је симбол модерног доба, гдје су аутономија и слобода кретања постали императив. Још од времена масовне производње у Сједињеним Америчким Државама, када је створен приступачан аутомобил за шире слојеве, он постаје дио свакодневице и предуслов динамичног начина живота - појаснио је Љубоја.

Иако западни Балкан никада није припадао кругу најбогатијих регија, додаје он, повећана производња и доступност половних возила омогућили су и грађанима са нижим стандардом да дођу до четвороточкаша.

- То је природан ток у потрошачком друштву, тежња да буду задовољене потребе, али и да буде обезбијеђена независност и ефикасност у свакодневном животу - казао је Љубоја.

Међутим подаци о куповини возила од пола милиона марака отварају и питање све израженијег социјалног раслојавања. Према његовим ријечима управо ти примјери показују дубок јаз између малог броја изузетно имућних и већине грађана.

- С једне стране имамо појединце са изузетно високим нивоом имовине, а с друге велики број становништва који се суочава са егзистенцијалним изазовима. У односу на некадашњи систем, гдје су разлике биле мање изражене, данас је раслојавање динамичније и видљивије - нагласио је он.

Додаје да у савременом, капиталистичком моделу овакве разлике нису изузетак, већ правило.

- Материјални статус се често демонстрира кроз луксузну робу, аутомобиле, накит и слично. То је тренд који се промовише глобално, кроз друштвене мреже и шоу-бизнис па се природно прелио и на наше тржиште - истакао је Љубоја.

Ипак корист од увоза не изостаје ни за БиХ, у чији се буџет кроз царине, порезе и друге дажбине, казао је он, слијева значајан дио новца.

- Свака увезена роба носи одређени фискални ефекат. Држава кроз различите облике опорезивања убире дио те вриједности, што директно пуни буџет - нагласио је Љубоја.

Додао је да на примјеру најскупљег увезеног аутомобила дажбине од скоро 80.000 КМ јасно показују колики приход држава може остварити само од једног возила.