Фото: За час прохујало шездесетак љета
УГЉЕВИК - Након више од шест деценија у школи, у угљевичком селу Коренита, први послијератни учитељ Никола Симић ,,одржао је час" својим некадашњим ученицима. Иако је прошло много времена ђачке успомене нису изблиједиле, а у школском дворишту, под дрветом, поново су уписани присутни.
Давне 1946. године у ово село дошао је учитељ Никола из зворничког мјеста Пилица. Школа у Коренити је имала ту срећу да ,,преживи" рат. Била је то грађевина из времена Aустроугарске окупације БиХ коју бомбе из Другог свјетског рата нису пронашле.
Осамдесеттрогодишњи учитељ се и данас до детаља сјећа свог доласка у ово подмајевичко село и првог сусрета са мјештанима.
Није заборавио ни како је дуго пјешачио до станице како би сјео у воз и стигао до 20 километара далеке Бијељине, одакле је у школу донио дневник и протокол да упише ђаке. Организатори овог скупа кажу да су све школске архиве у регији претражили како би нашли тај дневник, чак су нудили и новчану награду, али га нису нашли како би се опет нашао на учитељевом столу, ту у Коренити.
- Те 1946. године имао сам 21 годину и учио сам 80 ђака у двије смјене. Они су били 1932. годиште и млађи, док сам ја био само седам година старији од њих - рекао је Симић који је цјели радни вијек провео у просвјети.
Сјећа се учитељ Никола до детаља како их је прво учио цртати линије и тако припремао за писање слова и читање. "Кад научите читати онда ћете моћи сво градиво да савладате" реченица је коју су често слушали ђаци.
- Драги моји прваци, поносан сам и срећан што сте постали добри људи, домаћини и интелектуалци. Највеће ми је задовољство видјети моје ученике који су успјешни, а опет нису заборавили на праве вриједности. Срећан сам и зато што сам дочекао да организујете ову свечаност која треба да забиљежи прошлост овог краја и више деценија просветитељства у овом селу - рекао је учитељ Никола Симић.
- Учитељ нам није остао у најљепшем сјећању само зато што нам је дао до знања да је образовање веома важно. Он нам је показао да можемо успјети само ако дијелимо и добро и зло, јер је било веома тешко вријеме и владало сиромаштво. Тако је учитељ дјечацима посуђивао своју одјећу за приредбе, и био нам свима ослонац - говорили су некадашњи ђаци.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.