За боловања Фонд платио више од осам милиона КМ

Тања Милаковић 12.01.2010 22:00

Фото: За боловања Фонд платио више од осам милиона КМ

БAЊA ЛУКA - У Српској је у току прошле године у просјеку сваког мјесеца на боловању било око 8.000 радника, а Фонд здравственог осигурања РС за надокнаде њихових плата издвојио је 8,3 милиона марака.

Рекла је то "Гласу Српске" портпарол Фонда здравственог осигурања РС Николина Душанић.

- Трошак Фонда за надокнаду плата за вријеме боловања у 2008. години износио је око девет милиона марака, док је у 2007. години за те намјене утрошено дупло мање новца, односно 4,5 милиона марака - казала је Душанићева.

Објаснила је да у посљедњих годину и по Фонд надокнађује плате за боловања дужа од 30 дана, док је раније надокнађивао само за боловања дужа од 120 дана.

- Због тога су у прошлој и претпрошлој години трошкови за накнаду плата због привременог одсуства с посла дупло већи него ранијих година - казала је Душанићева.

Према њеним ријечима, за вријеме привремене неспособности за рад, раднику припада право на накнаду у висини од 70 одсто нето плате, осим у случају када је боловање посљедица даривања органа и ткива, или заразне болести, када се плата надокнађује у износу од 90 одсто.

Предсједник Уније удружења послодаваца РС Ранко Милић рекао је да је много да сваки мјесец на боловању буде око 8.000 радника.

- Aко узмемо у обзир да у предузећима у Српској има око 200.000 запослених, видимо да је сваки мјесец на боловању четири одсто радника - рекао је Милић.

Он истиче да права по основу боловања много више користе радници запослени у друштвеним, него у приватним предузећима.

- На боловање много рјеђе иду радници запослени у приватним фирмама због строжијих услова и "борбе" за радна мјеста. Aко неко предузеће има 50 запослених, значи да су сваки мјесец два радника на боловању, односно 24 радника годишње - каже он.

Истиче да је данас злоупотреба боловања заступљенија него раније, па се често одсуствује с посла.

- Aко је плата радника 500 марака, за 24 запослена, послодавац на годишњем нивоу издвоји 12.000 марака без доприноса, а ти радници нису допринијели развоју, него оптерећењу привреде - рекао је Милић.

Он сматра да су за то добрим дијелом одговорни они који прописују боловање, јер неријетко одобравају одсуство с посла онима којима не треба и то на уштрб оних који су стварно болесни.

- Када радници који су на боловању буду у потпуности на терету државе, вјероватно ће се у том систему завести ред и спријечити злоупотребе. Унија послодаваца ће се залагати да то тога дође - додао је Милић.