Вук Јанковић: Систематичан рад важнији од талента

Освајање злата на свјетском такмичењу математичара у Кини потврда је труда, рада и залагања током свих ових година које сам провео учећи и бавећи се математиком.

Рекао је то у интервјуу за "Глас Српске" ученик требињске Гимназије "Јован Дучић" Вук Јанковић, који је на недавно одржаној Међународној математичкој олимпијади у Кини, представљајући БиХ, освојио три златне медаље.

- Свјестан сам да је то историјски резултат и да даје додатни контекст овом успјеху, али се некако не фокусирам превише на ту чињеницу. Више размишљам о томе као о исходу дугогодишњег рада и свега што је претходило томе - рекао је овај млади математичар који је исписао историју као први ученик из БиХ са три освојена злата на престижном такмичењу које окупља најбоље младе умове са свих континената.  
Само неколико седмица раније освојио је бронзану медаљу на Међународној олимпијади из физике у 

Колумбији, док је претходно на Балканској математичкој олимпијади у Грчкој стигао до злата са максималним бројем бодова. 

Његов пут до највишег одличја почео је још у основној школи, кроз додатну наставу и прва интересовања за математику која су временом прерасла у озбиљан рад и учешће на бројним такмичењима. Иза сваког резултата, како каже, стоје године учења, самосталног рада, али и подршка наставника, ментора и породице. За наш лист говорио је о припремама које су претходиле великом успјеху, искуству у Шангају, љубави према математици, као и о плановима за будућност.

ГЛАС: Након великог успјеха на Међународној математичкој олимпијади какви су утисци и шта за тебе представља освајање златне медаље?

ЈАНКОВИЋ: Задовољан сам својом цјелокупном изведбом и резултатом. Не мислим ту само на припреме за олимпијаду, већ генерално на све године које сам провео истражујући математику и покушавајући да зађем у неке дубље области. То није само резултат мог рада, већ и рада и подршке свих људи који су били уз мене и помагали ми на том путу.

ГЛАС: Овакав успјех захтијевао је континуирану посвећеност. Како су изгледале припреме за тако велико такмичење и постоји ли нека посебна рутина?

ЈАНКОВИЋ: Рекао бих да иза свега стоје барем четири године свакодневног рада. Пред само такмичење дефинитивно повећам интензитет вјежбања. Седмицу, двије или три прије важног такмичења обично загризем још више, али дан пред такмичење не волим ништа да радим. Мислим да је важно доћи одморан и у оптималном психичком стању за рјешавање задатака. Тај дан користим за одмор и припрему за оно што слиједи.

ГЛАС: Када се појавило прво интересовање за математику и шта је највише утицало на развијање те љубави?

ЈАНКОВИЋ: Математика ми је била омиљени предмет још од другог разреда основне школе. Током разредне наставе ишао сам и на курсеве менталне аритметике, али рекао бих да ме математика, осим самог рачунања, почела озбиљније занимати када сам дошао у шести разред. Тада сам код своје наставнице почео редовно да идем на додатну наставу. Ту сам први пут имао прилику да упознам математику која није само рачунање, већ много више, логичко размишљање, рјешавање проблема и истраживање занимљивих структура које произилазе из бројева и математичких модела. Мислим да је управо начин, на који је моја наставница пробудила ту радозналост у мени, био пресудан тренутак.

ГЛАС: Постоји ли нека област која ти је посебно занимљива или нека која ти се мање свиђа?

ЈАНКОВИЋ: Немам неку област коју бих издвојио као мање омиљену, али када је ријеч о такмичарској математици, посебно волим теорију бројева.

ГЛАС: Шта је, према твом мишљењу, најважније за успјех у математици, таленат, рад или нешто треће?

ЈАНКОВИЋ: Рекао бих да су труд и рад вјероватно важнији од талента, а прије свега дисциплинован и систематичан рад.

ГЛАС: Како је изгледало само такмичење у Шангају и шта је на олимпијади био највећи изазов?

ЈАНКОВИЋ: Формат Међународне математичке олимпијаде је исти сваке године, два дана такмичења, по четири и по сата и три задатка дневно. Најизазовнији су дефинитивно били трећи и шести задатак, које нисам успио до краја ријешити. То је ипак било донекле очекивано, јер су они смишљени да буду најтежи задаци цијелог такмичења и веома је ријетко да их неко у потпуности уради.

ГЛАС: Каква су била очекивања пред одлазак на олимпијаду и да ли си размишљао о могућности освајања златне медаље?

ЈАНКОВИЋ: Не бих рекао да сам отишао са великим очекивањима, али јесам са надом. Ово ми није била прва међународна олимпијада, а надам се да неће бити ни посљедња. Већ два пута на овом такмичењу освојио сам прву награду, односно златну медаљу, тако да сам се надао да резултат може бити сличан, али нисам унапријед очекивао да ће се то заиста десити.

ГЛАС: Колико сте времена провели у Шангају и да ли сте имали прилику да упознате кинеску културу?

ЈАНКОВИЋ: Тамо смо били осам дана, од 13. до 21. јула. Имао сам прилику да упознам дио кинеске културе. Ово ми није био први пут у Кини, претходне двије године сам ишао на припремне кампове које су организовали за Међународну математичку олимпијаду у Пекингу. Међутим, ово ми је био први боравак у Шангају. Град је огроман, има око 25 милиона становника, тако да ни за много дужи период не бих могао потпуно упознати све што нуди. Ипак, имали смо прилику да дођемо у додир са кинеском културом и да упознамо град.

ГЛАС: Шта је на тебе оставило највећи утисак у Кини, осим самог освајања медаље?

ЈАНКОВИЋ: Рекао бих да је сам Шангај вјероватно најбољи одговор. Посебно ми се допао кампус у којем смо били. Ријеч је о средњошколском кампусу, а не универзитетском. Кина на специфичан начин бира локације, избјегава се давање предности једном универзитету у односу на други. Кампус је био фантастично опремљен, имала лабораторије, спортске комплексе, огромне просторе, одличне учионице и амфитеатре. Искрено, мислим да су боље опремљени за различите активности од већине универзитета у нашем региону.

ГЛАС: Каква је била атмосфера међу учесницима, више такмичарска или пријатељска?

ЈАНКОВИЋ: И једно и друго. Многе такмичаре сам већ познавао, посебно из БиХ, Србије, Црне Горе и Хрватске, јер је то генерално веома повезано, а стекао сам и нека нова познанства. Током прва два или три дана сви су били максимално фокусирани на само такмичење и припреме. Након тога атмосфера је била опуштенија, јер се такмичење завршило и сви су чекали резултате. 

ГЛАС: Да ли је било много одрицања током свих ових година рада?

ЈАНКОВИЋ: Наравно да јесте. С обзиром на то да ми је математика посљедњих година највеће интересовање, њој сам се посвећивао много више него другим стварима када имам слободно вријеме. Ипак, то ми никада није тешко падало јер сам радио оно што волим и у границама које су мени одговарале.

ГЛАС: Како проводиш слободно вријеме? Имаш ли неке хобије?

ЈАНКОВИЋ: Волим да гледам филмове, а понекад и да читам, иако више времена проводим читајући математику него фикцију или филозофију. Волим да играм и пратим тенис и стони тенис. Такође, у посљедње вријеме се бавим организацијом различитих математичких активности, кампова, конференција и сусрета. Ове године организујемо и један камп математике у Требињу за који се надамо да ће постати редован и већи догађај.

ГЛАС: Постоји ли неко филмско или књижевно остварење које ти је посебно остало у сјећању и које би издвојио као препоруку другима?

ЈАНКОВИЋ: Волим редитеља Стенлија Кјубрика, а посебно бих издвојио филм "2001: Одисеја у свемиру". Такође, волим Криштофа Кишловског и његову трилогију "Три боје", посебно филм "Црвено". Додао бих и филм "Амадеус" Милоша Формана као један од својих фаворита.

ГЛАС: Када би требало укратко да представиш себе некоме ко те први пут упознаје, шта би издвојио као нешто што те најбоље описује?

ЈАНКОВИЋ: Рекао бих му да волим математику и да имам релативно добро памћење. За остало нисам превише сигуран.

ГЛАС: Куда води даљи пут након средње школе и да ли је математика област у којој планираш да наставиш школовање и професионални развој?

ЈАНКОВИЋ: Планирам свакако да наставим школовање у области математике, јер бих волио да се тиме бавим и у будућности. Још нисам одредио конкретну област нити мјесто студирања, али ћу аплицирати на више мјеста и на основу могућности које се буду отвориле донијети одлуку о даљем путу.

ГЛАС: Да ли ти је жеља да останеш у Републици Српској или су ипак планови везани за студије у иностранству?

ЈАНКОВИЋ: Више размишљам да студирам у иностранству, али бих се у неком тренутку сигурно волио вратити кући, конкретно у Требиње. Мислим да су у иностранству боље прилике и да је заједница много развијенија. За област којом желим да се бавим постоје много веће могућности, како у академској, тако и у пословној сфери.

ПОДРШКА

ГЛАС: Колико су породица, професори и ментори утицали на пут до твог успјеха и колико је њихова подршка била значајна током припрема?

ЈАНКОВИЋ: Дефинитивно су имали важну улогу. Посљедњих неколико година сам се углавном сам припремао, али професори су увијек били ту као подршка и неко ко ме бодри. Посебно бих издвојио професорицу математике, као и професоре физике. Подршка породице ми је најважнији фактор у свему овоме и изнад свега.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.