Вујин: Тренутак непажње може да промијени живот из коријена

БАЊАЛУКА – Млади када сједну за волан вјерују да им се ништа не може десити, али је истина да посљедице, чак и мањих саобраћајних незгода, могу да промијене живот из коријена, започео је причу параплегичар Зоран Вујин који на све то жели да укаже сопственим примјером.

Вујин је у саобраћајној незгоди 1998. године тешко повриједио кичму и врат и од тада је непокретан. Имао је 26 година, жену и сина од годину и четири мјесеца.

Жеља му је да сопственим примјером упозори младе, али и друге возаче на опасности непажљиве вожње, да им укаже да треба да поштују саобраћајна правила, вежу појас и смање брзину.

Незгода у којој је задобио повреде врата и кичме догодила се у тренутку када је, покушавајући да избјегне да удари друго возило које му се нашло на путу, оштро скренуо на другу страну коловоза, проклизао и слетио с пута.

„Нисам имао ни већу огреботину, чак ни аутомобил није био пуно оштећен, али у тренутку незгоде нисам био везан, одлетио сам са свог сједишта бочно, незгодно ударио главом и дошло је до тешке повреде кичме”, рекао је Вујин Срни.

Од ударца није изгубио свијест, па је тако док је лежао на сједишту схватио да не може се помјери.

Преплавили су га осјећања страха и језе да је повриједио кичму, која га, каже, нису напустила ни наредних мјесец дана.

„Потребно је много времена да човјек прихвати да више ништа неће бити исто и да схвати да треба да буде срећан јер је жив, али и да нађе начина како да са тим сазнањима настави даље кроз живот, који ће му у многоме зависити од помоћи других”, рекао је Вујин.

Здрав и пун енергије, имао је велике планове за успјешан породични и пословни живот.

Међутим, како је истакао, тренутак је промијенио све, и то драстично.

„Првих мјесец дана након незгоде нисам могао ништа, сем да трепћем и дишем. Требало ми је око 20 дана да успијем помјерити руке, које ни данас нису сто одсто у функцији због чега не могу самостално да живим”, испричао је Вујин.

Он је додао да и данас има велика ограничења у кретању, да без туђе помоћи не може ни да из колица пређе на кревет, ни да се обуче, или возим ауто које је прилагођено инвалидима.

Та ограничења су га спријечила да ради и има пословне обавезе, али нису да буде активан у удружењу параплегичара и другим организацијама, у којима је дао допринос за побољшање положаја лица са инвалидитетом.

„Људи који су здрави једноставно не виде препреке које лицима са инвалидитетом представљају велики проблем да имају нормалан живот, и на то стално морамо указивати”, рекао је Вујин.

Све ове године које су прошле од саобраћајне незгоде, каже, свјестан је да је настрадао због своје грешке, јер није везао сигурносни појас.

„Да сам га везао, задржао би ме на сједишту и сада бих вјероватно био здрав. На бјежим од тога да сам погријешио, иако је узрок моје реакције тада био други учесник у саобраћају”, рекао је Вујин.

На живот након свега што је доживио гледа другачије.

 „Младима је тешко објаснити или их убиједити у било шта, јер мисле да све могу. Али, када виде посљедице, које може да узрокује тренутак непажње, онда то другачије доживе”, рекао је Вујин.

 Сматра да друштво мора да уложи сва потребна средства у едукацију младих, који су тек почели или тек треба да почну да возе, да едукација мора бити континуирана да би имала ефекта и промијенила свијест возача да поштују саобраћајна правила, вежу појас и смање брзину, јер су одговорни за свој али и живот других учесника у саобраћају.

Вршилац дужности замјеника директора Агенције за безбједност саобраћаја Републике Српске Милија Радовић рекао је раније Срни да су истраживања показала да су, поред неискуства, агресивност и свјесно непоштовање прописа најчешћи узорци саобраћајних незгода код младих возача, односно возача од 18 до 30 година старости.

Он је упозорио и на пораст броја лица која управљају аутомобилом прије положеног возачког испита.  

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.