"Вучијак" галопира ка самоодрживости

ПРЊАВОР - Освјежавањем генетског фонда набавком нових пастува из Словеније, удвостручавањем обрадивих површина за производњу сопствене хране и амбициозним ширењем туристичких садржаја, Ергела "Вучијак" из Прњавора отвара ново поглавље развоја са циљем пуне пословне самоодрживости.

Вршилац дужности директора Ранко Грубешић истакао је за "Глас" да прњаворска Ергела "Вучијак", након вишегодишњих изазова, данас послује стабилно и биљежи постепени напредак.

Ергела се, подсјетио је он, након приватизације 1990-их година нашла у тешкој ситуацији, а прекретница долази 2009. године када Влада Републике Српске поново преузима управљање. Ипак, због имовинско-правних спорова, потпуни улазак у посјед остварен је тек 2015. године, када је, према његовим ријечима, формирана јавна установа као правни сљедбеник претходног предузећа у стечају.

- Од тада се континуирано ради на унапређењу узгоја и санирању ранијих пропуста. Ситуација је данас знатно стабилнија него у том периоду - нагласио је Грубешић.

Један од кључних корака у унапређењу узгоја јесу нова грла, три пастува из познатих линија Conversano, Maestoso i Siglavy, која су стигла као поклон из Ергеле "Липица" у Словенији. Како објашњава, због дугогодишњег узгоја унутар истих линија дошло је до високог степена сродства, што није пожељно у коњарству. Због чега је након 20 година поново извршена набавка, када су из исте ергеле стигла два грла. Нови пастуви омогућиће освјежење генетског потенцијала и квалитетнији узгој.

- Сада имамо могућност да припустимо око 40 кобила које раније нисмо могли адекватно укључити у репродукцију, што представља значајан искорак - истакао је он.

• ПОДРШКА ВЛАДЕ

Финансијски, ергела се и даље у великој мјери ослања на подршку Владе Републике Српске, али се паралелно ради на јачању сопствених прихода. Примарни фокус је, додао је Грубешић, на пољопривредној производњи, прије свега узгоју хране за коње.

- Прошле године обрађивали смо 30 хектара, ове године 60, а план је даље ширење. Циљ је потпуна самодовољност у производњи хране - навео је Грубешић.

Тренутно ергела располаже са 116 грла, уз очекивани прираст од још седам ждребади до краја љета.

- Дио грла који није потребан за узгој ове године биће понуђен на тржишту путем лицитације, што представља додатни извор прихода - истакао је Грубешић.

Додао је да ће у наредном периоду посебан акценат бити стављен на развој туристичких садржаја.

- Већ сада ергела биљежи значајну посјећеност. Само током прошле године посјетило ју је око 4.000 дјеце кроз организоване школске излете – казао је он.

Планирано је, како је најавио, увођење туристичког јахања и развој стаза у дужини од око десет километара, што представља јединствену понуду у региону. Дугорочно, у плану је и успостављање школе јахања, уз претходна инфраструктурна улагања.

• РАДНА СНАГА И ПЛАНОВИ

Када је ријеч о радној снази, Ранко Грубешић признаје да изазови постоје, али истиче да тренутно успијевају обезбиједити довољан број радника.

Гледајући у будућност, циљ је да ергела постане препознатљиво туристичко и узгојно средиште.

- Видим је као мјесто које ће привлачити све више посјетилаца. Није то само простор за коње, јер јој њен положај, близина аутопута и регионалних центара дају велики потенцијал за развој - поручио је Грубешић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.