Вријеме меље воденице

БЕРКОВИЋИ - Скривено од очију јавности, у врлетима и тишини крашке планине Хргуда, смјештено је херцеговачко село Коритник, које је као и многа херцеговачка села задесила иста судбина, остала су без мјештана.

Село Коритник некад је врвјело од људи. Свака кућа, како кажу, имала је по десеторо чељади за столом. A данас, ништа од тога, село је остало скоро пусто. Куће су напуштене, кровови под маховином, врата затворена... Само из шест димњака на кућама дим избија и уз пећи се грије свега 12 становника.

Предрасуде које човјек донесе први пут долазећи у ову крашку област разбију се као талас о стијену при првом сусрету са овдашњим људима.

Ово неплодно тло, пуно грчевите борбе за опстанак, за собом носи доста бола и патње, али и љубави и вјере који су носиоци живота и опстанка. Некад се у селу живјело другачије, куће су биле пуне људи, чула се граја дјеце, пјесма омладине, млинице су мљеле жито...

- У селу су некада биле три млинице, а сада имају двије и оне су у функцији, али нема коме да се меље жито. Прије је читаво поље у Коритнику било под житом, а у то вријеме жито се доносило на коњима из околних села, од којих су нека удаљена и десетинама километара - прича Јово Муратовић, мјештанин кога је вихор протеклог рата из Стоца вратио на његово огњиште, на очевину и дједовину.

Коритник је смјештен сјеверозападно од Берковића испод планине Хргуда, на надморској висини од 380 метара. У селу живе породице Муратовића и Михића. Некада је било Маслаћа и Јокишића, а данас остају само сјећања и нека писана предања која свједоче о некадашњој љепоти овога села.

Није Коритник познат само по млиницама и старим каменим кућама и чардацима. У селу се и данас налазе три ћемерене избе у којима су мјештани чували жито и зимницу и које су направљене вјештим рукама тадашњих неимара, када се сваки камен доносио из брда и ручно обрађивао шпицем и чекићем.

Осим сачуваних млиница, ћемерених изби, старих чардака који и данас пркосе времену, Јово нам с поносом показује и ковачницу, малену камену кућицу повише села, наслоњену на оближњу стијену.

- Ковачница је сачувана и у потпуности исправна. Овдје смо ковали све пољопривредне алатке, па чак и косе. Вигањ је исправан и сада ја често наложим ватру и откујем понеку алатку - рекао је Јово и додао да у Коритнику путнику намјернику не дају да буде ни гладан ни жедан. Кад не би имао гдје, у Коритнику би га и конак чекао. И увијек добродошлица какве је мало гдје у овим нашим, каменим беспућима.

Брестица никад не пресушује

Повише Коритника налазе се неколика врела, од којих вода покреће турбине овдашњих млиница, а само извор Брестица не пресушује никада. Некад су на овом извору испод брда Заградица, на петом километру од Дабрице према Берковићима, гасили жеђ бројни људи и стока са далеко ширег подручја. Временом се, ипак, смањио и број људи и сточни фонд на Хргуду, па је у новим околностима воде остало довољно и за пиће и млинице. A извор са женским именом, које је добио по неком бријесту кога је млин времена давно самљео, и даље је изненађујуће лијеп и у суровом херцеговачком красу његова бистра вода изузетно прија путниковом грлу, и мисли и души.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.