Војнићи: Више мерцедеса него мјештана

Херцеговачко село Војнићи надомак Љубушког прави је Мерцедесдорф. У селу се налази стотинак домаћинстава, али више од тог броја је возила марке "мерцедес". Становници Војнића о својим љубимцима на четири точка причају страствено као о стварима које посједују душу.

У Мерцедесдорфу вреди парола да "оно што Швабо направи, то се не квари", па су тако путнички аутомобили, комбији, камиони и сва остала возила у селу Мерцедесова. Има их свих боја и типова, па се намеће питање да ли у Њемачкој постоји мјесто са оволико "мерцедес" возила.  

У Војнићима је највише "геншера" и "окаца", а како је започета традиција коју не намјеравају да прекину, испричао је Иван Џајић, поносни власник четири "мерцедеса" разних типова и годишта.  

"Почетком шездесетих година прошлог вијека становници Војнића почели су да иду у Њемачку да раде. Било је новца, а и пољопривреда је добро ишла. Кад су се враћали из Њемачке довозили су 'мерцедесе'. Куповала су се та аута јер су се показала квалитетним. Ријетко се кваре, и иако је прије било теже доћи до дјелова, данас то није проблем. И данас, ко има новаца, најрадије купује 'мерцедеса'", рекао је Џајић.  

Он је свог "мерцедеса" купио 1983. у Љубљани, и то новог. Каже да и данас "пали и иде". Како је вријеме одмицало, све је више старио и пропадао, али се још држи.  

"Има оправки, то је нормално, али не толико као код других аутомобила. Он те увијек упозори унапред шта му треба и шта му фали. Овде је изрека у људима 'Швабо што направи, то је квалитетно'. Наши људи су били у Њемачкој и видјели како се ради. Строга дисциплина свугдје, а да не говорим у једном Мерцедесу", каже Џајић.  

Аутомобил је 1983. платио  50.000 тадашњих њемачких марака. Каже да је за тај новац исте године могао да купи кућу у Љубушком, али се прије одлучио за "мерцедеса".  

"Тада ме је комшија Блаж Џајић питао: 'Зар није боље узети кућу у Љубушком'?. За те новце, чак и јефтиније, могао сам је узети. А ја сам му на то одговорио да ми треба 'кућа путујућа', јер кућу већ имам", испричао је Џајић кроз смијех.  

Данас је су селу више аутомобила него кућа. Џајић посједује два аутомобила и два теретна возила - комбија и камион. Наравно, сви су "мерцедеси".

  "Кад бих мијењао ауто, не бих се одлучио ни за шта друго осим 'мерцедеса'. Волио бих половног 'мерцедеса' више него други нови ауто, шта год да ми изаберете, BMW-а, 'пасата', 'голфа'... Кад сjеднете из 'голфа' у 'мерцедес 250' осjећате се удобније. У 'голфу' није комотно, тресе, скучено све, ништа није раскошно. Кад сjеднете из овог 'мерцедеса' у једног 'окаша' (окца) или C класу, опет је разлика. Ко није пробао, не може знати. Ја кад сjеднем у 'окаша', то ауто за мене к'о лађа плови", објаснио је Џајић.

Некада се у Војнићима добро живjело. Пољопривреда је била извор солидне зараде. Данас многи једва састављају крај с крајем. Нови "мерцедеси" се више не купују као раније, а нека домаћинства немају довољно новца чак ни да региструју своје старе.  

"Дjеца прије нису ни у школу ишла јер су биле боље зараде овде од пољопривреде. Данас је то прошлост, а сад још ако наше робе не буду ишле у Хрватску, онда немамо шта него да потпишемо капитулацију, капут преко рамена и опет на Запад. А ако зарадимо довољно новца, опет ћемо се враћати с 'мерцедесима'", шаљиво је поручио Џајић.  

Кажу да у Босни и Херцеговини жена може бити са села, али ауто мора бити из Њемачке. Становници Војнића о својим аутомобилима причају као о најважнијим стварима у животу. Посвећују им велику пажњу, јер их они подсјећају на времена када се живјело боље. Данас живе у нади да ће криза брзо проћи и да ће поново моћи да купују новије и боље "мерцедесе".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.