Војна каријера и трновит ратни пут генерала Младића

БАЊАЛУКА – Генела Војске Републие Српске Ратко Младић који је данас преминуо у Шевенингену, рођен је 12. марта 1942, а по неким изворима 1943. године у селу Божановићи код Калиновика, које се у то вријеме било у Независној Држави Хрватској. Ратков отац Неђо био је командант партизанског одреда и погинуо је у борби са усташама 1945. године те је мајка Стана сама подизала кћерку Милицу и синове Ратка и Миливоја.

Пред Ратково рођење мајка и отац су му обољели од тифуса, а и сам Ратко био је тешко болестан. Преживио је захваљујући италијанским војницима. Након основне школе отишао је у Београд гдје завршава Војноиндустријску школу у Земуну. У Југословенску народну армију ступа путем конкурса на Војну академију дана 20. октобра 1961, Савезу комуниста придружио се 12. фебруара 1964. године, а у активну војну службу ступио је 27. септембра 1965, када је потписао војну заклетву.

Младић је распоређен у 3. армијску област 27. септембра 1965, у гарнизон у Скопљу, гдје је са чином потпоручника командовао водом 89. пјешадијског пука. Дипломирао на тромјесечном курсу обавјештајног и извиђачког рада и на курсу грчког језика 1967, након чега стиче чин поручника.

Преминуо генерал Ратко Младић

Постаје командант извиђачког вода 1968. Чин капетана стиче 1970. године. У чин капетана прве класе произведен је 27. новембра 1974. и постављен је на дужност помоћника команданта за позадину 87. самосталне пјешадијске батерије. На Командно-штабну академију кренуо је 1976, гдје је дипломирао курс комбинованог оружја. Са чином мајора одлази на службу у 3. армијску област 1977, у гарнизон у Куманову, гдје постаје командант 1. пјешадијског батаљона 89. пјешадијске бригаде.

Чин потпуковника добија 25. децембра 1980. у Одјељењу за оперативну наставу у команди гарнизона Скопље. Затим је постављен на положај команданта 39. пјешадијске бригаде у Штипу. Након неког времена, поново служи у гарнизонима у Скопљу и у Охриду. Након што му је 1986. године додијељен чин пуковника, постављен је на положај команданта 39. пјешадијска бригаде 26. пјешадијске дивизије у Штипу. У септембру исте године упућен је на једногодишњу обуку у КШШ ОЦ ВВШ КОВ ЈНА.

Младић је 31. јануара 1989. постављен за помоћника начелника Одјељења за наставне послове у 3. армијској области. У гарнизон у Приштини пребачен је 25. јануара 1991. године на дужност помоћника команданта за позадину 53. корпуса.

Пред рат у БиХ

Младић је 1991. био на дужности помоћника команданта Приштинског корпуса на Косову и Метохији. Убрзо након његовог именовања, дошло је до озбиљног погоршања ситуације у Хрватској и борбених дејстава, која су се водила између хрватских паравојних снага и дијела ЈНА, па је крајем јуна премјештен у Книн као командант 9. корпуса ЈНА.

У чин генерал-потпуковника Младић је ванредно унапријеђен у 24. априла 1992. године. Скупштина српског народа у БиХ донијела је одлуку 12. маја о оснивању Војске Српске Републике БиХ, а он је постављен на дужност начелника Главног штаба и остао на тој дужности до децембра 1996.

Указом тадашњег предсједника Српске Биљане Плавшић, генерал Ратко Младић смијењен је 8. новембра 1996. са дужности команданта Главног штаба, који је трансформисан у Генералштаб.Истовремено, Младић је имао статус активног војног лица у Војсци Југославије. Указом предсједника СРЈ Војислава Коштунице од 28. фебруара 2001, отпуштен је из тих редова.

Хапшење

Хашки трибунал је у јулу 1995. издао налог за хапшење Младића, а у јулу 1996. издат је међународни налог за хапшење.

Полиција Србије је ухапсила неколико особа које су помагале Младићу у скривању 2006. године, а у октобру 2010. Влада Србије је понудила награду за информације које могу допринијети хапшењу Младића до десет милиона евра.

Адвокат породице Младић је Првом основом суду у Београду предао захтјев да се Младић прогласи мртвим у јуну 2010. године. Према закону Србије, као мртво лице може бити призната особа која је старија од 70 година и која пет година није виђена. Међутим, власти Србије су изјавиле да потрага за Младићем неће бити обустављена упркос датој молби. Суд је у септембру одбацио захтјев породице Младић, због процесних недостатака.

Младић је ухапшен у селу Лазарево, надомак Београда у јутарњим часовима 26. маја 2011, а вијест о хапшењу је потврдио тадашњи предсједник Србије Борис Тадић. Генерал је користио лажна документа под именом Милорад Комадић, а његовим хапшењем су, како је Тадић рекао тада, Србији „отворена врата“ ка ЕУ.

Послије хапшења услиједили су протести широм Републике Српске и Србије. У Хашки трибунал је изручен 31. маја, а пред судом се први пут појавио 4. јула 2011. године.

Суђење у Хагу

Међународни кривични трибунал за бившу Југославију у Хагу подигао је прву оптужницу против Младића и Радована Караџића по 16 тачака 25. јула 1995, од којих је једна за геноцид и три за злочине против човјечности.

Трибунал је поново подигао оптужницу против Младића и Караџића по 20 тачака 14. новембра исте године, од којих је једна за геноцид и десет за злочине против човјечности. Трибунал је измијенио оптужницу против Младића 10. октобра 2002, обједињујући двије претходне. У измјењеној оптужници је смањен број оптужби, али су остале оне најтеже, тако да се Младић од 2002. теретио по 15 тачака оптужнице, од којих је једна тачка била за геноцид и саучесништво у геноциду, седам тачака за злочине против човјечности и шест тачака за кршење закона и обичаја ратовања.

На захтјев Хашког трибунала, Младић је лишен пензије, која је редовно исплаћивана до новембра 2005. године. Сва његова непокретна имовина је замрзнута према Закону о замрзавању имовине хашким бјегунцима, који је усвојила Скупштина Србије и Црне Горе 7. априла 2005. године.

Оптужница против њега је мијењања током 2011. године. Коначна четврта измијењена оптужница поднесена је 16. децембра и имала једанаест тачака, разликује се од претходне по томе што се Младић терети за 106 злочина, умјесто 196 злочина који су били наведени у првобитној оптужници.

Суђење Младићу је почело 16. маја 2012, али је сутрадан обустављено након објављивања уводне ријечи тужиоца због процедуралних грешака и настављено је 9. јула. Ратко Младић је на првом иступању пред судом 4. јула одбио да се изјасни о кривици. На првом засједању је оптужио Хашки трибунал за крајњу пристрасност, назвавши га „судилиштем”, јер суд посебно жели окривити Српску и Србију за почетак рата. Такође је рекао да је бранио свој народ и земљу и да је убијао непријатеље, не због њихове националности, него ради спашавања своје земље. Одбрана је апеловала на чињеницу да је Младић само извршавао наређења и не може бити кривично одговоран због поремећаја памћења, као и због немогућности да разграничи стварност и фикцију.

Тужилац Алан Тигер је затражио да Младић буде осуђен на доживотно затвор 7. децембра 2016, наводећи да би било која друга пресуда била увреда за жртве. Првостепеном пресудом од 22. новембра 2017. осуђен је на доживотни затвор, по једној тачки оптужнице за геноцид, пет тачака за злочин против човјечности и четири тачке оптужнице за кршење закона и обичаја ратовања, а по једно тачки оптужнице за геноцид ослобођен.

Казну доживотног затвора потврђена је 8. јуна 2021, уз издвојено мишљење предсједавајуће судског вијећа судије Приске Матимба Нијамбе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.