Воденице враћају дух давних времена

Дервента - Група ентузијаста из Дервенте одлучила је да се у њиховом крају поново зачује воденички клопот у хладним потоцима, а нове генерације да упуте у традицију њихових предака.

Душан Нединић, Драгољуб Брестовац, Бранислав Ђекић, Миро и Споменка Марић, те Томо Нединић и Боро Ђукић одлучили су да оживе дух старих времена и оснују Удружење воденичара општине Дервента. У њиховој намјери подржава их и познати српски глумац и директор Београдског народног позоришта Слободан Ћустић. Циљ Удружења је чување природе, традиције мљевења жита, оживљавање заборављених обичаја, али и биљних култура.

- Као дијете сам често спавао у воденици и заволио природу и воду, а када сам се преселио у град та љубав према селу је тињала у мени. Сада у пензионерским данима са неколико пријатеља сам дошао на идеју да изградимо етно-излетиште и воденице које би привлачиле туристе - каже предсједник иницијативног одбора воденичара Душан Нединић.

Додаје да су уз воденице раније била неизоставна дружења, опјеване су пјесме, али нажалост оне су већ дуже вријеме утихнуле и потпуно замрле. У дерветском крају сада има свега десетак млинова, али већина није у функцији. 

Нову воденицу у мјесту Тешића баре на рјечици Лупљаници гдје је планирана градња излетишта већ је саградио педесетпетогодишњи  Драгољуб Брестовац.

- Већ сам продао пет-шест плацева на којима ће нићи викендице, а биће изграђене још најмање двије воденице - каже Брестовац и додаје да му готово сваког викенда на роштиљаду долазе гости, а претходног викенда у посјети су били и туристи из Србије и Словеније који су дошли да виде како се меље пшеница уз помоћ воде и камена.  

Воденицу у Тешића барама градиће и Ђустић који је један од чланова иницијативног одбора Удружења, иначе родом из дервентског села Осиња.

- Треба водити рачуна о традицији и старим вредностима, које су само запостављене због нових технологија које бришу ниво хуманости, душевности и људскости, као и читаве културе једног народа - каже Ћустић. 

Здрава храна

Душан Нединић каже да иницијатори ове приче имају идеју да производе здраву храну коју су некада користиле наше баке и дједови те да је продају у киоску који ће саградити у свом малом етно-селу.  

- Већ смо засијали хељду, просо, лан и стару сорту бијелог кукуруза које планирамо мљети и правити брашно, док ћемо лан циједити и правити, уље јер члан нашег одбора Бранислав Ђекић има машину за хладно цијеђење уља. Он већ дуже вријеме производи та уља, која су врло скупа на тржишту и достижу цијену изнад 20 марака по литри - прича Нединић.  

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.