Вода „прекрила и границе међу људима

Дошао сам у Добој самоиницијативно, приђем полицајцу и пријавим се, да не помисли да сам дошао да крадем. Не плашим се воде и желим у Шамац. „Малоприје је отишао минибус, него хоћеш ли са мном у МУП", пита ме.

И одем. Три дана сам волонтирао, радио свашта. Добојску полицију сам иселио, столови, рачунари, све смо вадили из воде. Други дан ме питају: како се зовеш момак? Мустафа Мујкић. И онда ме полицајац Драган загрли", прича незапослени професор историје из Добој Истока.

И заиста, „мали човјек" је положио испит. Тешњаци су помагали Добојлијама, из Градачца стотине добровољаца је спасавало Шамац, Добој помагале Жепчу. Велика несрећа ујединила је људе, пише Дојче веле.

Кемал чисти Јеленин аутомобил

Кемал Диздаревић вози већ пети аутомобил из Добоја у своје село Соко код Грачанице. На његовој приколици је ауто Јелене Савић, економисте у једној потопљеној добојској фирми.

„Власници нуде новац, али никоме то није на уму. Они опет кажу узми бар за трошкове. Ја одвезем ауто у своје двориште, имам шприце за прање и усисиваче. На ауту испустим уље, гориво, замјеним филтере, очистим контакте. Људи су у проблему, прави хаос", говори Диздаревић кроз прозор аутомобила.

Јелена му захваљује и каже да није било људи уз Федерације да би умрли од глади и жеђи. „Све што сам добила као помоћ стигло је из Тешња, хвала им до неба. Помогли су и људи из Грачанице, захваљујем пријатељици Мирнеси, која ме прихватила и буквално ме храни. Мој стан је у улици Краља Драгутина, а зграда у којој живим потопљена је. Ниво воде био је 6,5 метара."

Комшија комшији најближи

Три камиона за превоз балвана и десетак радника упутио је Есад Турсуновић из Стјепан Поља, Алмир Јахић је сопственом, тешком механизацијом прије наиласка водене стихије градио насип за одбрану Добоја. И навијачи „Слободе" из Тузле донијели су помоћ, баш као и хиљаде других који нису своје активности објавили на друштвеним мрежама. Вијест да је екипа рафтера из Бихаћа самовољно кренула према Добоју, како би спасавала заробљене станаре обишла је регион и расплакала многе Добојлије.

„Потврђује се да је комшија комшији најближи. Федерација се одазвала. То и није изненађење ако знамо да Добој предњачи у толеранцији и повратку. Нису нам помагале само сусједне општине са којима имамо добро изграђене односе и везе, помоћ је стизала из велике Кладуше, Бихаћа, Цазина, Купреса" говори за Дојче веле Слађан Јовић, шеф одјељења за привреду Општине Добој.

„Побједио је човјек у нама"

„Солидарност је људска потреба јер је човјек биће релације, а то значи да постоји само у односу са другим. Тај осјећај за потребе другога посебно долази до изражаја у кризним ситуацијама. Када је стање редовно, солидарност бива затамљена. Умјесто сарадње, саосјећања, спремности да се помогне другоме, свијет изграђује односе у којима је такмичење, а не сарадња доминантно. У БиХ је солидарност само била затамљена, али она је у бићу сваког грађанина", коментарише психолог Ибрахим Прохић.

„Побједио је човјек. Нажалост, у БиХ не постоји институционална солидарност, охола владајућа олигархија не посједује ни мало емпатије. У властитој интими сваки добронамјерни грађанин сматра да се ријеке требају повући у своја корита али не и људи", завршава Прохић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.