Власници земљишта не потписују уговоре

БИЈЕЉИНA - Пољопривредници Милорад и Вићо Симић из Вршана код Бијељине, да би обезбиједили довољне количине хране за властиту сточну фарму, закупљују годишње и до тридесет хектара земљишта у свом и сусједним селима. За то власницима плаћају просјечно 400 марака по хектару, што је додатни трошак у њиховом цјелокупном пословању.

Да невоља буде већа, отац и син Симићи нису у могућности да добију подстицајне мјере од Владе Републике Српске, јер већина власника земљишта не жели да потпише уговор о закупу земљишта, па они, упркос томе што га не обрађују, добијају те премије.

- Власници земљишта су регистровали своја домаћинства и по томе имају право на премије и наплаћују их, а моја породица улаже у обраду земљишта и има повећане трошкове. Власници земљишта, дакле, двоструко наплаћују за земљиште, каже Вићо Симић.

Ова породица има фарму говеда са осамдесет грла: телади, јунади и музних крава.

- Невоље су и што не добијамо редовно новац за млијеко. Премије такође. Испуњавамо све услове за стимулацију, али има мањих сеоских домаћинстава која за кућни буџет обезбјеђују новац продајом млијека од једне или двије краве, а не добијају их - рекао Симић.

У сличном положају је велики број семберских домаћинстава: у Црњелову, Обарској, Љесковцу, Дворовима, Међашима, Броцу, Главичицама и другим селима која закупљују туђе земљиште.

Да то не чине, неколико хиљада хектара њива или не би био квалитетно обрађивано или би закоровило, јер је ријеч о земљишту старачких домаћинстава или оних који су га напустили.

Закупци

Закупци најчешће узимају запуштене и закоровљене њиве, па су им велики трошкови за вишекратно орање, тањирање, прскање и друге агротехничке мјере док га не уреде да могу постизати високе приносе. Зато настоје да се договоре са власницима да те њиве користе у неколико сезона, јер им се у противном не исплати.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.