Владислав Макањић младе упознао са тајнама сликарства

ПРИЈЕДОР - Град на Сани увијек је важио за град сликара, а под своје окриље прихватио је све оне који су из разних разлога ту дошли и остали. Један од сликара који је 1955. године дошао из Рогатице у Приједор и остао је и Владислав Макањић.

- Са 27 година дошао сам да радим у овдашњој гимназији. Мислио сам се вратити у свој родни град, али упознавши овај град и његове људе, остао сам све до данас и, ево, дочекао и унуке овдје - каже

82-годишњи Макањић.

Додаје и да је Приједор већ тада био познат у ширим културним круговима, јер је још 1910. године ту била организована прва ликовна изложба у БиХ.

- Круг познатих сликарских имена које сам тада упознао, почевши од Косте Богдановића па надаље, био је све шири и тако сам одлучио да останем - каже Макањић.

Осим што је цијели свој живот Владислав Макањић посветио педагошком раду, учећи многе генерације сликању и цртању, он је и своје пензионерске дане посветио својој јединој љубави - сликарству.

- Мотива за сликање је увијек било на претек, мада сам се највише опредјељивао за конкретне мотиве, пејзаже и улице мог Приједора -  прича Макањић.

Додаје да је можда некима чудно то што је насликао највише слика Приједора, што је осјетио дух овог града и душу његових становника, али он је поносан на то да су на његовим сликама као трајно свједочанство многим будућим генерацијама остали многи Приједорчани и поткозарски пејзажи и љепоте Сане и Козаре.

Према ријечима многих ликовних критичара, његове слике природе постале су слике исповиједања, што само потврђује велико техничко умијеће које је посебно видљиво у веома захтјевној техници акварела, којом се Макањић најчешће изражава.

- Радим стално и не знам кад ћу престати. То је саставни дио мог живота и не знам како бих другачије живио да нема сликарства - казао је Макањић и додао да поносан и на бројне генерације младих приједорских сликара које је, као педагог, несебично подучавао и водио кроз бројне тајне сликарства.

- Сликам свакодневно, а никад нисам имао свој атеље, већ сликам у углу дневне собе, што ми није проблем. Мој сан је да имам свој атеље, који вјероватно нећу остварити, али не марим - каже Макањић.

Да сликање у углу собе није била препрека, потврђује и чињеница да је Макањић до сада излагао на 17 самосталних и великом броју колективних изложби.

Општинско признање

Град Приједор препознао је стваралаштво Владислава Макањића и прошле године, поводом Дана општине, додијелио му плакету града као највише јавно признање за изузетне резултате постигнуте у области културе и ликовног стваралаштва.

- Поносан сам што сам изборио своје мјесто међу лауреатима ове општинске награде. То је велико признање за све радове које сам с љубављу радио за Приједор - каже Макањић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.