Владимир Радовановић: Највише имовине и културног блага СПЦ уништено у Хрватској

Београд - Највише имовине и културног блага Српске православне цркве /СПЦ/ уништено је током ратних збивања у Хрватској и на Косову и Метохији, истиче управник Музеја СПЦ-а Владимир Радовановић.

Он као примјер наводи Пакрачку библиотеку, у Хрватској, која је, мало након што је напокон враћена СПЦ-у, за вријеме посљедњег рата у тој земљи потпуно девастирана и уништено је мноштво рукописних књига и архивске грађе.

"Предстоји нам посао да утврдимо шта је све нестало и да нађемо начин да оно што је опљачкано буде враћено СПЦ", наглашава Радовановић у интервјуу Срни.

Он напомиње да је врло тешко направити процјену колико је опљачканог црквеног добра завршило на "црном тржишту", али постоје информације да се одређен предмети повремено појављују, на шта реагују полицијски органи.

Радовановић наводи да је СПЦ у Хрватској за вријеме посљедњег рата спашавала оно што се налазило у српским црквама те да је оно што није изнијето страдало у ратном вихору.

"Постоје спискови оног шта СПЦ потражује у Хрватској, али ти спискови нису до краја утврђени. Ту су различите врсте предмета од архивске грађе до различитих икона и богослужбених предмета.

Збирни списак још није направљен и свака епархија покреће бригу о својим предметима са надлежним органима да би их вратили", истиче Радовановић.

Он напомиње да је Хрватска у обавези да врати цјелокупно приватно власништво и истиче да се нада да СПЦ неће бити изузета из општеприхваћеног правила о поштивању приватне својине.

Радовановић најављује да ће у наредних десет до 15 година бити извршено пописивање, евидентирање и дигитализација читавог црквеног културног блага, а за црквеним предметима који су нестали током ратних дешавања биће расписана међународна потрага.

"Жалосна је чињеница да ни данас нисмо сигурни да неће бити нешто уништено, јер се појављују ексцесни примери када долази до скрнављена српске цркве или писања разних графита или неких других провокација и разбојништава која су усмерена на уништавање српске културе и историје", каже он.

Нажалост, указује Радовановић, још не постоји централни регистар гдје би све било пописано и обрађено да би имали тачну представу шта се све налази и шта је сачувано у црквама и манастирима СПЦ како у Србији, тако и у Републици Српској, БиХ, Хрватској и другим земљама.

"Зато још није евидентирано колико је у протеклим ратовима нестало црквеног културног и духовног блага, али се ради о великом броју, јер је у тим ратом вихорима, како на подрују Хрватске БиХ, тако и Косова и Метохије, страдао велики број храмова и манастира", каже Радовановић за Срну.

Говорећи о благу које чува Музеј СПЦ, Радовановић појашњава да је дигитализација важна због ранијих искустава, када је велики број предмета био уништен, нестао или опљачкан.

Он очекује да ће дигитализација предмета који се налазе у Музеју СПЦ бити завршена у наредних четири до пет година.

"Већина наших цркава има иконостасе, одређени број богослужбених књига, и када се све то помножи долази се до више од милион предмета који имају своју историјску и уметничку вредност", наводи он.

Црква чува предмете из ранохришћанског и византијског периода - сам црквени музеј има више од 600 рукописних књига, што је најбогатија рукописна збирка.

Ту је и велики број икона, црквених предмета и предмета од текстила - укупно више од 20.000 предмета, који се налазе у депоима, међу којима су новчићи из ранохришћанског периода и предмети из Средњег вијека.

Најстарија рукописна књига која се чува у Музеју и која је изложена јесте Изборно или Апрекосно Јеванђеље из 13. вијека, а ту су и књиге из 14, 15. и 16. вијека.

Ту је и метална плоча која представља сцене бјекства "Свете породице" у Египат, која је, како се претпоставља, из 11. вијека. Ту су и предмети везани за династију Немањића.

Начин на који су ови предмети доспијевали до Цркве повезан је са путањом српског народа и недаћама које је доживљавао, тако да велики број предмета потиче са југа Србије, са простора Косова и Метохије, када је српски народ под притиском Турака кренуо у велике сеобе и дошао до Фрушке горе.

Радовановић подсјећа да је за вријеме Другог свјетског рата тадашња усташка Независна Држава Хрватска /НДХ/ окупирала те фрушкогорске крајеве. Под усташама већина тих манастира је порушена и опљачкана, а благо је однијето у Хрватску.

"Народ је сачувао ове предмете, па је приликом великих сеоба, осим онога што му треба за живот, носио и своје реликвије. Осим моштију светитеља, ношени су и богослужбени предмети који имају уметничку, а тада су имали превасходно духовну вредност", појашњава Радовановић за Срну.

Међу најважњим предметима који су изложени у Музеју СПЦ у Београду налази се кивот /дрвени сандук/ светог краља Стефана Дечанског из 1343. године, у којем је био првобитно сахрањен, а касније су његове мошти пребачене у нови мермерни кивот који се налази у манастиру Дечани.

Ту је икона из 1557. године светог краља Стефана Дечанског, коју је насликао познати српски иконописац Лонгин, а на којој се са лијеве и десне стране налазе сцене из његовог живота.

На дну је приказан историјски догађај - битка на Велбужду 1330. године између Срба и Бугара, гдје се са лијеве стране види Стефан Дечански како се моли, са десне стране цар Душан, а испод ногу његовог коња је приказан поражени бугарски цар.

Музеј чува и Повељу Цара Душана из 1347/8. године, издату манастиру Хиландару, гдје се набрајају сва добра која је цар приложио манастиру. Велики број тих приложених села налази на данашњом простору Косова и Метохије.

Ту је и Повеља Вука Бранковића из 1390. године, издата манастиру Хиландару.

Међу предметима је и Плаштаница коју је наручио краљ Милутин у Цариграду, са сребрним и златотканим везом, што је један од ријетких предмета у текстилу из тог времена сачуван до данашњег дана.

Све велике изложбе у свијету када праве ретроспектву византијске умјетности увијек желе да изложе ову плаштаницу, која је била изложена и у Метрополитен музеју.

Један од важних предмета је и Плашт светог кнеза Лазара, у којем је сахрањен послије погибије.

Дијелове који недостају су тргали људи који су долазили да се поклоне моштима, па су његово тијело монаси пресвукли у друго одијело. На дугмадима је хералдички грб са шљемом са волујским роговима, што је један од грбова кнеза Лазара, а на одјећи су приказани пропети лавови - грифони.

Ту је и Похвала кнезу Лазару од монахиње Јефимије, жене деспота Угљеше Мрњавчевића, која се замонашила послије смрти свога мужа.

Живјела је на двору кнеза Лазара, а послије његове погибије извезла је Похвалу, којом је била прекривена глава светог кнеза Лазара. Ријеч је о уметничком предмету који датира из 1402. година.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.