Вјеште Бранкине руке од бижутерије стварају умјетност

РОГAТИЦA - Израда накита од глине и коже, чиме се Горажданка Бранка Перишић, која се послије егзодуса из родног града и путешествија по Србији, 2002. године скрасила у Рогатици, почела бавити из хобија полако је прерасла у занимање захваљујући коме она издржава породицу.

Бранка је по занимању трговац и годинама је стајала иза пулта и обављала друге послове у властитој продавници и кафићу. Трговину је оставила кад и своје Горажде. У Рогатици се почела бавити сасвим другим пословима, прављењем огрлица од глине.

- Био је то експеримент који је дошао као "убијање" досаде којом сам била "запљуснута" у улози домаћице у кући. У почетку сам то радила кријући и од укућана - прича Бранка и додаје да су се изненада појавили и први купци, па је своју малу тајну открила и породици.

Уз огрлице од глине, прича Бранка, које су на моје изненађење нашле пут до купаца, почела сам да их израђујем и од штављене коже.

- Подршку сам добила од породице, пријатеља, али и тржишта. Моје огрлице, посебно од коже, све више су тражене. Уз дјевојчице, тражиле су их и зрелије дјевојке, па и млађе жене, не само овдје у Рогатици него и у Вишеграду, Палама, Бијељини... - каже Перишићева.

Она је додала да су многи долазили из Србије да купе огрлице, али и из Данске, Канаде и других земаља, а људи са ових простора куповали су их као сувенире и носили са собом у иностранство.

Бранка није стала на огрлицама. Прешла је и на осликавање стаклених флаша и тегли. Бојама за стакло на њима је сликала све што јој је падало на памет, али никад два иста цртежа.

Своју склоност према умјетности убрзо је почела да исказује и у изради ваза од јутаних врећа и ћебади. И ту је Бранка показала врсно умијеће. Само њој познатом техником, уз коришћење цемента, пијеска, гипса и боја, урадила је на стотине ваза различитих величина, које су изазвале велику пажњу.

Свака од њих је уникат. Ту су и икебане са сувим цвијећем, које Бранка почиње да сакупља од првих дана прољећа.

- Све што радим, радим са великим задовољством и љубављу. Да урадим слику-колаж, уберем и до хиљаду латица разног цвијећа и послије сушења уградим десетак. То ми ипак не смета да радим сваки дан. То је мој одмор, а и нешто зарадим. Нису то велике паре, али јесте моја плата коју сам зарађивала као трговац - са задовољством прича Бранка.

Двориште

Својим радовима Бранка је уредила и двориште куће у улици Радомира Нешковића, које је од општине добило другу награду за најљепше уређен врт.

- Догодине ћу се још више потрудити и изненадити посјетиоце својим новим рукотворинама - истакла је Бранка.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.