Више од 2.000 дјеце живи и ради на улици

Бањалука, Сарајево - Више од 2.000 дјеце је у протеклој години живјело и радило на улицама широм регије, говоре подаци релевантних организација.

Наиме, Регионална мрежа за дјецу која живе и/или раде на улици, а коју чини 15 организација из Албаније, Македоније, Србије и БиХ, које воде укупно 14 дневних центара, наводе да се у многим градовима свакодневно могу видјети дјеца која су укључена у живот и рад на улици. Она су обично изван система социјалне и здравствене заштите те просјаче. Нису укључена у образовни систем, често су и правно невидљива, а њихова свакодневица се првенствено своди на борбу за голи живот, пишу Независне новине.

“Нажалост, 'дјеца улице' нису препозната као посебна категорија ни у једној међународној конвенцији, као ни законодавству БиХ, па самим тиме не уживају ни посебну заштиту. Не постоје механизми заштите дјеце од просјачења или експлоатације кроз рад”, истиче Алмија Капиџић из организације “Саве тхе цхилдрен” и додаје да закони који се баве овим феноменом нису достатни и, што је још горе, најчешће третирају дјецу која се баве просјачењем као починиоце кривичног дјела.

Велики број ових малишана нигдје није уписан, па тако као и да не постоје. Усљед боравка и рада на улици излажени су бројним опасностима и ризицима, а и животи су им често угрожени.

“Интензивно радимо на томе да власти на свим нивоима препознају важност одговарајуће законске регулативе и предности начина рада у прихватним центрима и да управо ову врсту услуге усвоје и тако унаприједе системе социјалне заштите”, појашњава Капиџићева.

Кроз прихватну станицу УГ “Нова генерација” из Бањалуке, једне од организација у скопу Регионалне мреже, у току прошле године прошло је 69 малољетника, од чега 35 дјеце.

“Махом се ради о радној експлоатацији дјеце у виду просјачења. Малишани су углавном из других дијелова БиХ, међу којима се истичу Сарајево, Мостар, Зеница те Модрича”, појаснила је Маша Мирковић, директорица “Нове генерације”.

Она наводи да су дјеца на улицу обично гурнута из економских разлога или су тамо доспјеле покушавајући да побјегну од свакодневних проблема у породици.

“Већина ове дјеце нити су бескућници, ни делинквенти. Углавном су то тек незаштићена дјеца, угрожена различитим облицима ризика, насиља и експлоатације. На другој страни, имамо дјецу и велику групу дјеце која су под ризиком да треће лице искористи тешку животну ситуацију у којој се налазе и да их користе за рад на улици”, рекла је Мирковићева и додала да системи социјалне заштите код нас, али и у региону, нису у потпуности реформисани и не предвиђају заштиту маргинализованих група становништва, као што су ови малишани.

Конференција

Поводом 12. априла, Међународног дана дјеце улице, Регионална мрежа за дјецу која живе и/или раде на улици окупила је у сриједу у Сарајеву више од 100 учесника на конференцији о дневним центрима за дјецу која живе и/или раде на улици. Учесници су били стручњаци из региона који се баве питањима заштите дјеце, али и активисти и представници невладиних организација.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.