Фото: Винска галерија Вукоје: Књига као мамац за љубитеље божанске капљице
ТРЕБИЊЕ - Вински новинар, публициста и путописац из Осијека Жељко Гармаз промовиса је, на Четвром салону жилавке у Винској галерији Вукоје, своју књигу коју је, путујућу по БиХ и пробајући њена вина, назвао једноставно „Винским причама Босне и Херцеговине”.
У питању је његова четврта књига о винима ове регије, јер је, како је објаснио на промоцији, претходне три написао такође о винима, али оним из других поднебља региона.
„Ово је књига на коју сам можда и најпоноснији, јер сматрам да је она можда и моја најбоља књига до сада, у којој сам сублимирао и многа знања и искуства о овдашњим винима која сам повезао и упоредио са претходним винским искуствима, а ако вам кажем да је моје претходно дјело „Винске приче Истре и Кварнера”, објављено прошле године, имало узврстан успјех, онда би и ово требало бити барем једнако добро”, казао је Гармаз.
Подсјетивши да је књигу о кварнерским и истарским винима у мају ове године наградила и угледна издавачка кућа Гоурманд и то трећим мјестом у конкуренцији најбољих свјетских књига о вину, аутор очекује да ће и ова књга, ако ништа друго, поновити тај успјех или бити чак и боља.
„Оно што треба рећи јесе чињеница да је Босна и Херцеговина са овом књигом добила дјело у којем се може видјети каква све вина нуди ваша земља, како котира у винском свијету, а на то можете бити итекако поносни”, додаје Гармаз.
Напомињући да је занимљиво и то да је он из Хрватске дошао у ову регију како би описао шта ми имамо у Босни Херцеговини и чиме се можемо поносити, аутор каже да је његова жеља само та да се књига претвори у неку врсту мамца за све свјетске љубитеље божанске капљице.
„Ово што ви радите је апсолутно чудо и можете бити поносни на своје чудо које тек сада кроз књигу откривамо”, додао је аутор.
Књига о винима БиХ састоји се од 36 прича о људима који су ову земљу уврстили у винску карту свијета и то 33 директне винске приче које се односе на наше винске подруме, док се три приче односе на дизајнере етикета, колекционаре вина и творце хране која се прави од грожђа.
Пет винских прича, на 440 страница, односи се на Босну, 5 прича је из источне Херцеговине, а 25 прича је из западне Херцеговине.
Потражња за књигом, која је иначе у потпуности колор издање, са предговором чији је аутор књижевник Жељко Иванковић, а илустратор насловне стране Ведран Клеменс, већ сада је јако велика, а с обзиром да је аутор у међувремену дошао и до нових винарија, очекује се и ново, проширено издање.
Радован Вукоје, власник „Подрума Вукоје 1982”, очекује и енглеско издање ове књиге, што ће дати вјетар у леђа промоцији и продаји бх вина у иностранству.
„Пред нама је једно озбиљно штиво о вину које свједочи о томе да је у Херцеговини покренута права винска индустрија и то можда и набитнија, не само у Херцеговини већ и цијелој БиХ, јер винарство обједињује све аспекте живота на Медитерану али и шире”, наводи Вукоје.
Он се нада да ће винари, новим законом о вину, добити још већу снагу, али винари очекују и већу потпору од државе, која би, како каже, морала субвенционисати њихов извоз.
Говорећи о самом „Салону жилавке”, манифестацији која се ове године одвија у дугачијим околностима због пандемије корона вируса, Вукоје каже да је, када је покретао манифеатацију, његова намјера и била да покаже шта она значи и њему и свим херцеговачким винарима.
„Ниједна сорта у бившој Југославији не посједује своју манифестацију као жилавка код нас, јер је она то и заслужила, с обзиром да се зна да је са нама овдје још од Римљана, а Аустроугари су за њу много учинили, тако да се и ми трудимо проносити њену славу, па ја лично сматрам да она застава херцеговачког винарства, односно, Херцеговац заробљен у боци”, био је сликовит Радован Вукоје.
Жилавка је, према његовом мишљењу, најважнија ствар коју посједују винари Херцеговине, јер је она персонификација људи овог поднебља.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.