Вечерас дочекујемо Српску нову годину: Који обичаје треба поштовати и ко све слави
Нова година по јулијанском календару свечано ће вечерас бити дочекана на трговима, у ресторанима, а многи грађани ће славити у својим домовима, у кругу породице.
Јулијанска Нова година, празник је који се слави 13. на 14. јануар по грегоријанском календару сваке године. Тог датума је 1. јануар по јулијанском календару. До размимоилажења двије Нове године долази због реформе јулијанског и настанка грегоријанског календара, 1582. године.
Иако је устаљен назив српска Нова година, у различитим крајевима Европе позната је као јулијанска, стара или православна Нова година, пише РТС.
Иако није званична Нова година, она се слави у Србији, Републици Српској, Црној Гори, Сјеверној Македонији, православним дијеловима Хрватске.
Слави је и православно становништво у Русији, Бјелорусији, Украјини, Јерменији, Грузији, Молдавији.
Традиција прославе јулијанске Нове године постоји и у неким њемачким кантонима у Швајцарској, као и у неким дијеловима Шкотске.
Када су Срби почели да славе
Тачан датум када су Срби почели да славе јулијанску Нову годину је немогуће одредити, али тај празник добија на значају послије Првог, а поготово послије Другог свјетског рата.
Иако није била званично забрањена, за вријеме комунистичке власти није било организованих јавних дочека, ни дочека по ресторанима и кафанама.
Упркос дуготрајном отпору претежно православних земаља, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца је 1919. године законом изједначила два календара, али Српска православна црква није.
Обичаји
Православна Нова година назива се још и Мали Божић, а поклапа се и са црквеним празницима Обрезање Господа Исуса Христа и крсном славом Свети Василије Велики.
Тог дана једе се глава божићне печенице, а то је најчешће глава јагњета или прасета, а домаћице мијесе новогодишњу чесницу, "василицу".
Црква испраћа стару и дочекује нову годину на духовни начин, молитвама и богослужењима, али и благосиља све пристојне прославе, подсјећајући да се у бројним црквеним домовима обиљежава овај значајан празник.
Тога дана у неким крајевима спаљују се остаци бадњака, а поред "василица" мијесе се и крофне у које се, као и за Божић, ставља новчић.
Такође, вјерује се да, поред богате трпезе, на овај дан у кућу треба унијети неку нову ствар, купљену тог дана, како би кућа и укућани током цијеле године имали напретка.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
