Ватрена стихија спојила Дубровчане и Требињце

Требиње - Ватрена стихија ових дана не оставља времена за одмор требињским ватрогасцима, који гасе пожар на простору чак три државе, а први пут послије рата удружили су се против ватре са колегама из Дубровника.

- Иако нам је изгледало да ће почетак седмице бити сасвим уобичајен у нашем послу, све се окренуло. Наш посао је завршио касно иза поноћи и то заједно са хрватским ватрогасцима - каже старјешина Ватрогасне јединице “Ластва Ушће” из Требиња Здравко Паранос.

Све је почело у раним јутарњим часовима када су гасили ватру код Нудола, поприлично дубоко у територији Црне Горе. И када су ватрогасци, послије упорне борбе са ватреном стихијом, помислили да је вријеме да се мало одморе, добили су нови позив. Са Ивањице, мјеста које је некада припадало требињској, а сада је дио општине Равно.

- Позив за помоћ у гашењу пожара на територији која једним дијелом прелази у Хрватску нисмо могли да одбијемо. У први трен није изгледало да ће бити нешто необично и кренули смо у акцију - прича Паранос.

У ватри је било подручје широко око десет километара, дио на подручју између Требиња и Дубровника, од села Вуковићи према Ускопљу. Већ је поподне поприлично измакло, сунце је залазило за брда на територији Хрватске, а малобројној екипи ластванских ватрогасаца придружили су се и добровољци са Ивањице, свеукупно педесетак људи.

- Када смо позвали ову одважну и пожртвовану екипу, знали смо да ће се до посљедњег атома снаге борити са ватром. Aли, ту је пламен много мањи проблем од оног који их је чекао на терену. То су биле мине заостале из посљедњег рата. Угрожена су била и села на овом подручју, али више од свега далековод којим се напаја струјом Ивањица - каже Перо Средановић, потпредсједник Скупштине општине Равно.

Најинтересантнији дио приче управо слиједи. Био је то сусрет требињских и дубровачких ватрогасаца.

- Изненада, срели смо се на једном врху у близини границе са Хрватском. Они су бранили да се ватра прошири на дубровачко залеђе, а ми да се примакне Хуму, а тиме и Требињу. Ватра нас је, ето, на посебан начин ујединила. Ја волим да кажем у шали да нам Хрвати овај пут, кад смо им помагали, нису тражили пасош, а ни сто евра да покажемо, што обично траже кад наши суграђани иду на море - каже Здравко Паранос.

Када је ватра изгубила битку са храбрим ватрогасцима са обје стране, хрватски ватрогасци, као по команди, почели су да ваде мобилне телефоне да се фотографишу са колегама из Требиња. И не само то.

- Један наш ватрогасац у шали их је упитао, с обзиром на то да су наши натписи на возилима ћирилични, треба ли им преводилац, на шта су они одговорили да знају да читају ћирилицу. Aли, ако се не сликају, нико им, кажу, неће вјеровати да су гасили ватру заједно са “Требињанима” - прича Здравко.

Пакети хладне воде

Ватра је угашена готово у потпуности, али је ватрогасце из Ластве нешто друго помало забољело. Опремљеност дубровачких ватрогасаца је одлична, имају опрему каква се само пожељети може, готово најмодернија возила на овим просторима... И дубровачки градоначелник Aндрија Влахушић их је неколико пута обишао. И не само Дубровчане, него и Требињце. Чак је у једном тренутку до хрватских ватрогасаца дошао комби из Дубровника са пакетима хладне воде, коју су подијелили са Требињцима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.