Васкршње купање у ријеци Босни

ДОБОЈ - Скачем са Жељезничког моста у Босну на све значајније православне празнике, а почео сам у родним Завидовићима, гдје сам научио прије да пливам него да ходам.

Ово је у недјељу изјавио педесетпетогодишњи Добојлија Борислав Никић Геро, послије скока са моста код жељезничке станице у Добоју поводом највећег хришћанског празника Васкрса.

- Ово је за мене један сасвим обичан скок, а направио сам их доста у својој каријери дужој од четири деценије. Скачем само са једним мотивом, да наградим православце за Васкрс. Скакао сам у другим градовима бивше Југославије, али најдражи су ми ови скокови и овим поводом - истакао је Никић.

Прича да скокове најрадије изводи када је хладно.

- Рођен сам на Божић, а моја кћерка 4. јануара, тако да за мене ти скокови имају и породични значај - подсјећа Никић.

Када скаче, вели, нема трему и није га страх.

- Да се бојим, не бих се овим хобијем бавио од дјечачких дана. Истина, прије тог првог скока, који сам направио у родним Завидовићима, гдје сам прво научио да пливам а тек онда да ходам, осјетио сам страх и никад више. A скакао сам са највиших мостова у бившој Југославији и по сунцу, киши, снијегу и леду - прича Никић.

Прошле године, када је на Бадњи дан скакао са овог моста, било је пет степени испод нуле.

- Скакао сам и на минус 12. То ми не смета, јер увијек се купам у хладној води. Никада у животу нисам спавао у просторији у којој је гријање. За прехладу не знам, здравље ме добро служи - каже Никић.

Поручује да ће скакати још неколико година.

- Боже здравља, можда и дуже. Ово један од рецепата за здрав живот, али њиме се само ријетки служе - нагласио је популарни Геро.

Жељезничар

Борислав Никић запослен је у "Жељезницама Републике Српске" у Добоју. За скокове се посебно не спрема, јер, каже, за то нема потребе. Намјерава да скаче још пет година, а то значи да ће највјероватније престати када постане шездесетогодишњак.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.