Васкрс симбол вјечног живота

Православци широм свијета у данас прослављају Васкрс, највећи хришћански празник, који симболизује побједу живота над смрћу, а вјерници ће са вјером у Бога и живот вјечни ове године празнике провести са најмилијима у својим домовима.

Васкрсење Христово убраја се у покретне празнике и слави се од времена првих апостола. Суштину највећег хришћанског празника објашњавају ријечи светог апостола Павла, записане у апостолским дјелима: “Ако Христос не васкрсне, празна је проповијед наша и празна је вјера наша.”

Ванредни професор на Природно-математичком факултету Универзитета у Бањалуци, етнолог Ирена Медар Тањга, каже да се, као покретни празник, Васкрс може помјерати у раздобљу од пет седмица, тако да најраније може пасти 4. априла, а најкасније 8. маја. Обичај је да на васкршње јутро вјерници одлазе на молитву у цркву на свету васкршњу литургију. По повратку у домаћинство, укућани једни другима честитају празник ријечима “Христос васкрсе” и “Ваистину васкрсе”.

Велики пост

Васкршњи обичаји почињу великим постом који траје седам седмица, а свака има традиционални назив и мноштво обичаја који је прате.

Медар Тањга каже да се прва седмица поста назива чиста, Тодорова.

- Како јој назив каже, тада се у домаћинству све чисти. Најзначајнији дан у овој седмици је Тодорова субота - казала је она и додала да се друга седмица назива другопосна, девета, хрома и она је у знаку Тодорове суботе.

Медар Тањга каже да је трећа седмица намијењена бодрењу вјерника да издрже искушења и напор поста, док је четврта средопосна, а сриједа је најзначајнији дан у тој седмици.

- У неким крајевима се на тај дан сакупљају и броје јаја и вјерује се да ће се родити онолико живине колико се јаја сакупи. На тај дан броји се и новац, а неудате дјевојке окренуте спрам сунца броје свој накит. Све се то чинило ради напретка и среће у домаћинству - испричала је Медар Тањга.

Додала је да се пета седмица назива свијетла, те да у њој нема значајнијих обичаја, док је шеста седмица лазаричка, односно цвјетна.

- Ова седмица пада у вријеме кад је мјесец пун и вјерује се да је то добар моменат за успјешно обављање многих послова. У овој седмици је посебно значајан дан Цвијети. Уочи овог дана дјевојке беру цвијеће, које држе потопљено у води током ноћи, а у недјељу се том водом умивају - истакла је Медар Тањга. Нагласила је да се посљедња седмица поста назива велика, страсна, а сви дани ове седмице називају се великим данима.

- Велики четвртак је значајна ратарска светковина. То је орачка или тежачка слава, или ратарски пир. Велики петак је, осим Васкрса, најзначајнији дан ове седмице. Ово је најважнији дан поста и тада људи у неким крајевима једноуде или једнониче, односно током цијелог дана не окусе ништа. Само увече попију мало воде или кафе. У већини крајева се јаја шарају на овај дан и то ујутро док дан напредује. Овај дан се не копа јер је Христ у земљи и дан пролази без игре и пјесме. Вјерује се да душа онога ко је умро на овај дан иде директно у рај. Чак ни црквена звона се не оглашавају, већ се лупа у клепало - казала је Медар Тањга и додала да се велика субота у Крајини и Херцеговини назива и црвена субота јер се тамо углавном масте или шарају васкршња јаја.

 

Прослава Васкрса

Медар Тањга је испричала да се Васкрс празнује од другог вијека, те да се према традицији српског народа тај дан започиње умивањем свјежом водом у којој је црвено јаје, босиљак и здравац и трљањем јајетом по лицу.

- Негдје се дјеци даје да попију вино да би била румена и здрава. Омрси се јајетом и сви укућани добију офарбана јаја, а најзначајније је чуваркућа, прво офарбано јаје које се преко цијеле године чува у кући. Љуске од ускршњих јаја се бацају у мравињак да кокошке обилато носе - испричала је Медар Тањга. Додала је да је обичај да се за Васкрс припремају разни хљебови, а за ручак се служи печење. Првог дана Васкрса, истакла је, не иде се у госте.

 

Васкршња јаја

Посебну драж Васкрсу дају бојена јаја која симболизују нови живот и која сви узимају ради среће.

- Приликом туцања јаје које пукне припада ономе чије га је јаје разбило. У кућама које су у жалости јаја се не шарају, већ се само офарбају углавном у црвену или црну боју и та јаја се називају “калуђери”. Обичај је да сваки гост добије јаје - истакла је Медар Тањга.

Необична вјеровања

Ирена Медар Тањга је испричала да постоје бројна вјеровања која се вежу за бојење и коришћење васкршњих јаја. Према неким вјеровањима, додала је, најбоље је узети јаје које је кокошка снијела прије сунца тај дан када се боји, а домаћице у неким крајевима ћуте док фарбају јаја да не би попуцала.

- За васкршња јаја се вјерује да су заштитници који штите од несреће - рекла је Медар Тањга.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.