Узгој љековитог биља гарантује добру зараду

БАЊАЛУКА - Сакупљању љековитог биља, шумских плодова и гљива, као и њиховом плантажном узгоју и преради из године у годину окреће се све већи број произвођача, али потенцијали које Српска има по том питању ни изблиза нису искоришћени иако ти послови гарантују добру зараду.

Једна од најпрофитабилнијих грана пољопривредне производње заједно са органским узгојем је, истичу у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде РС, сакупљање љековитог биља, шумских плодова и гљива као и њихова плантажна производња.

Додају да знатне количине хране из природе пропадају или остају неискоришћене, а њиховим брањем те касније индустријском прерадом могао би се повећати прилив новца у републички буџет, те помоћи развој домаће економије.

- Подручје Српске располаже огромним природним ресурсима, који обухватају разноврсно самоникло љековито биље, шумске плодове и гљиве, које би требало да искористимо и претворимо у профит, нарочито што су производи који се добијају њиховом прерадом изузетно тражени на иностраном тржишту и веома скупи - истакла је Драгана Зец из Одјељења за биљну производњу Министарства пољопривреде.

Према њеним ријечима Српска по свом географском положају, клими, земљишту те богатој традицији има врло погодно подручје за сакупљање и гајење љековитог, ароматичног и зачинског биља, шумских плодова и гљива.

- Посљедњих година је порасло интересовање за сакупљањем и плантажним узгојем биља, јер се све чешће користи као сировина у фармацеутској, козметичкој и прехрамбеној индустрији, али могућности које имамо по питању тих природних ресурса су далеко веће од тренутне производње - појашњава Зец.  Истиче да је могуће сакупљати више од 200 биљних врста које су изузетно корисне попут кадуље, кантариона, хајдучке траве, брезе, смрче, матичњака, али и шумских плодова као што су шипурак, боровница, купина, дивља јабука. Ту су и разне врсте гљива лисичарка, вргањ, црна труба и смрчак, које имају изузетно љековито дејство.

- Сакупљањем љековитог биља и шумских плодова те плантажним узгојем бави се око 130 произвођача у Српској. Плантажна производња биља на великим површинама далеко је захвалнија, јер би неконтролисано убирање појединих дивљих врста из природе могло да угрози њихов опстанак и осиромаши природно богатство - казала је Зец.

Додала је да се љековито биље у РС сије на око 250 хектара, те да се углавном ради о органској производњи.

- Домаћи произвођачи најчешће сију камилицу, невен, смиље, лаванду, коприву а у посљедње вријеме и шипурак. На тржиште пласирају прерађене производе у виду чаја, крема, етеричних уља, купки, лосиона, сапуна, сушене јабуке-чипса, сушене и смрзнуте боровнице, купине, као и гљиве у праху од чега само мали дио остаје на тржишту Српске и БиХ, јер се већина извози у земље Европске уније, Канаду, Индију, САД - навела је Зец.  

Подстицаји

 У Министарству пољопривреде кажу да произвођачи који се баве сакупљањем биља, шумских плодова и гљива, те њиховом производњом и прерадом остварују право на подстицаје. Поред премије за произведено и продато љековито и ароматично биље, ту су подстицаји и за капиталне инвестиције.

- Право на премију за произведену хељду, ароматично и љековито биље, осим чајева, остварују корисници подстицаја који у току године засију најмање пола хектара земљишта. Премија се остварује за шипурак, камилицу, смиље, босиљак, нану, рузмарин, ловор, маслачак, коприву, пчелињу љубицу и мускатну салвију. Максималан износ премије по кориснику је 10.000 КМ - рекли су у ресорном министарству.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.