Узгој боровнице све популарнији у Српској: Љековитост и цијена шире производњу плавог злата

Данијела Бајић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Узгој боровнице све популарнији у Српској: Љековитост и цијена шире производњу плавог злата

БАЊАЛУКА - Боровнице због своје љековитости постају све популарније и на овим просторима, а како би овај производ још више приближили потрошачима, домаћи произвођачи покренули су промотивну кампању под називом “Бирај боровницу - домаћу и свјежу”.

Циљ ове кампање, коју је покренуо пољопривредни кластер ГЛС (Градишка - Лакташи - Србац), је упознавање потрошача са једном од најљековитијих воћних врста које су изузетно важне за здравље човјека, а на тај начин побољшаће здраве навике кроз конзумацију овог бобичастог воћа, које још називају и плавим златом.

Менаџер овог кластера Бојан Ћикић истакао је да ће потрошаче са домаћом боровницом упознати тако што ће им представити локалне узгајиваче и њихов начин рада.

- Недавно смо урадили једно истраживање у којем смо видјели да доста људи чак није ни пробало боровницу, а још мање је упознато са домаћом производњом тог воћа. Резултати истраживања су нам дали повод да се упустимо у овакву врсту промотивне кампање - казао је Ћикић, подсјећајући да је берба у пуном јеку.

Додао је да је кампања планирана у неколико праваца, од промоције путем медија и штандовске продаје до Дана боровнице.

- Цјелокупна сврха овог је да афирмишемо кратке ланце снабдијевања, односно што је више могуће спојимо произвођаче и потрошаче, који би директно куповали локалну храну. На тај начин бисмо избјегли посреднике и то је најповољнији вид за произвођача и јачање пољопривредне производње - истакао је Ћикић.

Према његовим ријечима, боровница, за чији килограм је тренутно потребно издвојити 12 марака, има другачију технологију производње од неких уобичајених воћки, које се гаје на овом подручју. Она се, каже, може гајити на различитим надморским висинама те тражи квалитетна, кисела, али рахла земљишта, јер не подноси превише влаге.

- Што се тиче агроеколошких услова, Српска дефинитивно има потенцијал да узгаја боровницу. Већ имамо добре примјере, гдје су људи успјели, због чега смо успоставили и модел савјетодавног рада, гдје произвођачи имају подршку путем кластера. Имају свог теренског инжењера који их обилази и надзире њихову производњу и на тај начин покушавамо да пренесмо знање струке до произвођача - рекао је Ћикић и додао да овај кластер тренутно окупља десет произвођача боровнице.

Ова кампања је дио Пројекта за развој руралне конкурентности (РЦДП), који спроводи Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде РС.

Менаџер овог пројекта Драган Вучковић каже да је боровница култура која раније није била нешто гајена на овом подручју те да су садашњи произвођачи успјели да је учине видљивом на овдашњем тржишту.

- Наши потрошачи тек сада долазе у контакт са боровницом и увиђају да је јако укусна и здрава - казао је Вучковић.

Додао је да ће на јесен бити подржано десет произвођача, који се пријаве за покретање производње боровнице.

- Старт пакет за њихову површину биће финансијски подржан са 40 одсто од пројекта и десет одсто од локалне заједнице. Уз то ће, између осталог, имати и сву савјетодавну подршку и материјал да почну производњу – рекао је Вучковић.

На тај начин се, каже он, шири организована производња, а паралелно са тим се развија тржиште кроз промоцију домаће производње, која је изузетно квалитетна.

Активности

Пољопривредни кластер ГЛС до сада је спровео низ активности, од којих посебно издвајају едукацију произвођача воћа и поврћа те развој интернет платформе “Плодови села”, која ће повећати видљивост свих локалних произвођача. Једна од активности на коју су, такође, поносни је и организација сајмова за повезивање малих прерађивача и потрошача, као и формирање пољопривредне задруге Плодови Слатине и лансирање тржишног бренда “Слатински парадајз”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.