Увоз сојине сачме чека нове прописе

Бањалука - Закон о генетички модификованим организмима РС строжи је од прописа ЕУ због чега су пољопривредни произвођачи доведени у ситуацију да не могу увозити ни сојину сачму која је једна од главних компоненти сточне хране, а измјене постојећих прописа значајно би унаприједиле ту област и омогућиле бољу контролу.

Начелник одјељења за биљну производњу у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде РС Саша Лалић појашњава за “Глас Српске” да Европска унија обавља одређене контроле и на тај начин формира регистар сорти намијењених за исхрану животиња и људи.

- У ЕУ укупно је регистровано 111 генетски модификованих сорти за пет биљних врста од чега само једна сорта за узгој, од тога 19 генетски модификованих сорти соје. Регистроване сорте у ЕУ користе се за производњу хране и хране за животиње - навео је Лалић.

Појашњава да ресорно Министарство настоји да измијени важећи закон у РС само у дијелу који се односи на соју, односно сојину сачму.

- Сојина сачма је једна од основних компоненти за сточну храну у протеинском смислу. Без ње је немогуће направити квалитетну сточну храну, а не производимо довољно соје за своје потребе - рекао је Лалић.

Нагласио је да Српска не намјерава да тим измјенама дозволи било шта друго осим употребе тих 19 сорти соје које се користе и у ЕУ, искључиво за исхрану животиња.

- Закон који је на снази на нивоу БиХ дозвољава увоз једне сорте соје. Међутим, наш закон је другачији и наши инспектори су онемогућени да обављају контролу, јер према нашим прописима све морамо забранити, па и превоз преко наше територије. Тиме доводимо пољопривреднике у незгодну ситуацију. Измјеном закона, омогућили бисмо увоз врста које су дозвољене у ЕУ и “натјерали их” да обиљежавају такве производе, што би дало могућност боље контроле - појаснио је Лалић.

Истиче да би у том случају потрошачи знали на чему су и имали могућност да бирају да ли желе да користе такве производе.

Лалић каже да анализе показују да су ГМ биљке у прошлој години узгајане на површини од 189 милиона хектара у 26 земаља, од чега су двије чланице ЕУ, и то Шпанија и Португалија.

- Површине под сојом у свијету износе 121,5 милиона хектара, од чега је 94,1 милион хектара ГМО соја, односно 77 одсто укупне свјетске производње - рекао је Лалић. Нагласио је да су сви субјекти, како у ЕУ, тако и у БиХ, који на тржиште стављају производе који садрже или се састоје од ГМО-а дужни да те производе означе.

- Обавеза означавања не примјењује се на производе који садрже трагове одобрених ГМО-а или се од њих састоје или су од њих произведени, у омјеру који не прелази 0,9 одсто за сваку од прехрамбених компоненти или за храну која се састоји од једног састојка - рекао је Лалић.

Означавање

Саша Лалић каже да с обзиром на то да не постоји лабораторијска анализа којом је могуће утврдити присуство ГМ у производима животињског поријекла, добијеним од животиња које су храњене храном која се састоји или потиче од ГМО, не постоји обавеза њиховог означавања.

- С тим у вези, како би одговориле на потребе и жеље потрошача за јасном информацијом о производу, одговорне институције у БиХ предузеле су активности на доношењу и имплементацији смјерница за означавање хране “без ГМО”. Доношењем ових смјерница осигурана је сљедивост, транспарентност и контрола производних процеса, те заштита интереса произвођача.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.