Устанак се десио на Козари, а не у Сарајеву

ПРИЈЕДОР - Народ Поткозарја несаломив је у настојању да живи слободно, да живи свој на своме и да се не покори туђину, а за то је био спреман дати огромне жртве, рекао је предсједник Српске Милорад Додик.

- Историјске чињенице говоре да су у партизанској народноослободилачкој војсци највећи дио бораца били Срби. То говорим због оних који сада покушавају да фалсификују историју и да на неким другим мјестима обиљежавају антифашистичку борбу, присвајајући тековине овог народа, настојећи да свијету покажу неку другу истину. Устанак се десио овдје, а не у Сарајеву - рекао је Додик на Мраковици, гдје је јуче обиљежена 69. годишњица битке на Козари.

Додик је истакао да на НОБ могу бити поносни и борци посљедњег, Одбрамбено-отаџбинског рата, који заједно са својим дједовима и очевима, учесницима НОР-а, обиљежавају овај значајан датум из историје српског народа.

- Данас, да немамо РС, не би било ни овог обиљежавања овдје и РС је светиња као што је била и НОБ. Ми желимо да живимо мирно и најбоље слободарске тековине овог народа уткане су у РС - поручио је Додик.

Министар рада и борачко-инвалидске заштите РС Петар Ђокић поручио је да је Мраковица светилиште, мјесто части, поноса и достојанства.
- И идућих година на овом и другим мјестима обиљежаваћемо ове важне датуме и историјске чињенице да се не забораве и да се не допусти да их злонамјерни фалсификују - поручио је Ђокић.

Обиљежавање годишњице организовао је Одбор Владе Српске за његовање традиције ослободилачких ратова, а манифестација под називом "Козара спомиње и опомиње" почела је пријемом за представнике СУБНОР-а и госте. Обиљежавање је настављено парастосом погинулим борцима и цивилним жртвама НОР-а, а положени су и вијенци испред меморијалног зида код централног споменика на Мраковици.
Битка на Козари једна је од највећих битака на бившим југословенским просторима у Другом свјетском рату. Вођена је под шифром "Хавер" од 10. јуна до 30. јула 1942. године са циљем чишћења Козаре и Поткозарја од партизанских јединица и становништва, будући да су у прољеће те године партизани ослободили територију од ријеке Саве на југу до планина Козаре и Грмеча.

Други козарски народноослободилачки партизански одред са око 3.500 бораца супротставио се обједињеној борбеној групи "Западна Босна" састављеној од око 50.000 војника њемачких и усташко-домобранских јединица.

У чврстом тактичком обручу око Козаре у планини се, поред партизанских јединица, нашло и око 80.000 становника у збјегу, углавном Срба. Послије жестоких борби у ноћи између 3. и 4. јула 1942. године из обруча је на слободну територију изишло само неколико стотина бораца и мјештана извлачећи се према планини Грмеч. У чишћењу Козаре и Просаре убијен је велики број рањених партизана и цивила, а око 68.000 становника затечених у збјегу, међу којима велики број дјеце, депортовано је у злогласне усташке и њемачке логоре, у којима их је већи број звјерски уморен.
Козара је постала симбол отпора највећем злу са којим се човјечанство суочило у првој половини 20. вијека.

Морални испит

Предсједник СУБНОР-а Благоје Гајић подсјетио је да је битка на Козари била морални испит сваког борца, сваке чете, сваког батаљона и читавог Народноослободилачког покрета.

- Она је неисцрпно дјело и снаге и поноса будућим покољењима - рекао је Гајић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.