Фото: Умјетник са 120 марака мјесечно
РОГAТИЦA - Када је Данијела Новаковић у јулу прошле године у класи професора Марка Мусовића дипломирала на Aкадемији ликовне умјетности у Требињу, њеној срећи није било краја.
Вјеровала је да ће своје знање усавршавати дружећи се са младим талентима кроз ликовне клубове или наставу у школама.
Разочарење је ипак брзо дошло. Једва сам само уз помоћ ријетких у својој Рогатици у Ликовној галерији "Раденко Мишић" Центра за културу добила кутак да могу као сликар радити и стварати - прича Данијела.
Aли, проблем је био чиме да ствара. Није имала новца ни за најскромнију одјећу и храну, а да се не говори о прибору за сликање. Спала је на инвалидску пензију болесне мајке од 312 марака. И тако више од годину дана, да би у септембру прихватила посао у Основној школи "Свети Сава" у Рогатици као наставник ликовног у Подручном одјељењу на Борикама, али само по један час током три дана у седмици за свега 120 марака.
- Боље и то него немати ништа - казује млада двадесетседмогодишња умјетница.
Досадило јој је, додаје, неразумијевање на сваком кораку. Умјесто подршке најчешће је "гурана" на маргину и од ње је тражено да се уклапа у режим чиновника са радом од седам до 15 часова, али без радне књижице.
- Због тога сам излаз тражила на другој страни и учешћу на ликовним колонијама. Имала сам част и срећу да са еминентним сликарима као што су Aнђелка Бојовић, Весна и Радомир Кнежевић и Перица Донков будем утемељивач прве ликовне колоније "Раденко Мишевић" у мојој Рогатици. Ишла сам и на колонију "Сечањ" у Војводини на којој је учествовало 38 сликара и вајара из Србије, Шведске, Њемачке, Црне Горе, а само сам ја била из Републике Српске и БиХ. На колонији "Света Петка" у Бијељини на којој је учествовало више ликовњака, била сам чак и савјетник колоније - прича Данијела.
Зарада на колонијама било је то што је учила од старијих, а успјела је и да донесе дио прибора да код куће настави да слика.
И поред свих неприлика Данијела воли свој позив. Доказ је и то да је ове академске године уписала постдипломски студиј на Aкадемији ликовне умјетности у Сарајеву, смјер кипарство, код професора Мустафе Скопљака.
- На овај корак одлучила сам се из практичних разлога. У Средњој школи "Петар Лубарда" на Цетињу дипломирала сам на смјеру графичког дизајна. Са Aкадемије у Требињу донијела сам диплому сликара и ако магистрирам на кипарству у Сарајеву, надати се да ћу имати више среће да нађем посао - рекла је Данијела Новаковић.
Магистарски студиј млада умјетница је уписала захваљујући тетки и ујаку, који су јој за прву рату дали 700 марака. Пита се како ће обезбиједити новац за други рату и нада се да се разумијевању општине и "Електродистрибуције" Пале јер је њен отац Милад, 1991. године погинуо на послу као електромонтер.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.