Умјесто на мору, Српчанин дјевојку запросио испред катедре

СРБАЦ - Одавно сам одлучио да запросим дјевојку Валентину и седмицама уназад сам са породицом смишљао како да то обавим, а када сам добио позитивне резултате комисије за одбрану дипломског рада, схватио сам да је то прави тренутак да идеју реализујем у стварност.

Ријечи су то Игора Николића из Српца, студента графичког инжењерства на Технолошком факултету Универзитета у Бањалуци, који је за "Глас Српске" описао позадину приче која је ових дана окупирала пажњу на друштвеним мрежама.

Његова сада већ вјереница Валентина Латинчић, студент хемијског инжењерства и технологије, ништа није слутила. Игор је успио да тај тренутак припреми у потпуној тајности, уз подршку породице и блиских људи.

- Она је била, благо речено, шокирана јер стварно то није очекивала. Имали смо планове да се вјеридба деси негдје на љетовању, што би мени покварило тај ефекат изненађења јер би она то очекивала. Иако је била затечена, видјело се да је срећна и моменат је стварно био емотиван, како за нас тако и за остале чланове моје породице који су нам подршка од самог почетка. Да будем искрен, био сам мало нервозан због њене реакције, али и због осталих присутних у сали, међутим, на крају је све испало одлично - прича Игор.

Додаје да просидба на завршетку дипломског заправо има симболично значење јер се упознао са вјереницом, прије скоро шест година, на предмету код професора који је планиран у саставу комисије за одбрану рада. Идеја је била, како каже, да се све догоди испред особе због које су се упознали, јер је знао да Валентина то неће очекивати.

- Упознао сам је још на самом почетку студија и током ових пар година никада ми није мањкало њене подршке. Била ми је подршка не само за студије него и за приватне ствари. Подржала је сваки мој план и била ми додатни вјетар у леђа, на чему сам бескрајно захвалан - каже Игор који је за тему дипломског рада имао "Брендирање, визуелни идентитет и књига графичких стандарда ФК Слога Србац" јер је велики заљубљеник у фудбал.

Професор Младен Станчић каже да је то било право изненађење за чланове комисије и све присутне у сали.

- То је било потпуно неочекивано и на прву нам није било јасно шта се дешава када је клекнуо, али убрзо су сви схватили и поздравили аплаузом - рекао је Станчић.

Током година Технолошки факултет је свједочио бројним примјерима гдје су колеге са студија, поред професионалних каријера, градиле заједничке, породичне животе.

Доцент др Маја Милијаш истиче да су такве приче познате и драгоцјене јер показују да факултет оставља дубок траг не само у знању већ и у међуљудским односима.

- Ипак, овако симболичан и емотиван тренутак, попут просидбе непосредно након одбране рада, до сада нисмо имали. То је догађај који нас је подсјетио на људску димензију академског пута. Овакве приче показују да је наш факултет више од институције, он је жива заједница. Оне говоре о атмосфери повјерења, подршке и повезаности коју његујемо. Kада неко овдје пронађе и професионални пут и животног сапутника, то говори о квалитету простора који градимо заједно. Оне причају оно што бројке и извјештаји не могу, а то је да факултет оставља траг и у животима, не само у биографијама - истакла је Милијашева.

Будућност

Игор каже да није размишљао предалеко у будућност, али му је план да прво пронађе посао.

- Имам привилегију да мој посао не захтијева нужно рад у фирми, тако да се ослањам на самосталан рад, што сам већ полако и започео. Што се тиче приватних планова, већина ће долазити у договору са мојом вјереницом, а тренутно чекамо да и она дипломира и да нашу причу заједно наставимо и планирамо као два инжењера, што је донекле и ствар која нас је спојила - истакао је Игор.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.