Уједначити праксу квалификовања дјела против човјечности

Бањалука - У наредном периоду потребно је радити на уједначавању појмовног одређења бића кривичних дјела против човјечности, а у судској пракси на уједначавању њиховог квалификовања и примјене санкција, речено је на научном скупу "Кривична дјела против човјечности – нормативно и стварно" на Правном факултету бањалучког универзитета.

Декан овог факултета Витомир Поповић рекао је да ће, како вријеме буде пролазило, конвенције УН о заштити жртава рата, геноцида и злочина против човјечности све више добијати на значају.

"Сматрајући да је крајње вријеме, покушали смо да уз ангажовање одређеног броја признатих правних стручњака расправимо спорна питања и покушамо да будемо у функцији превазилажења различитих приступа који погађају осуђене", рекао је Поповић.

Он је изразио наду да ће се на скупу одређене ствари разјаснити и да ће у наредном периоду допринијети уједначавању судске праксе у БиХ, те уједначавању примјене система одмјеравања казни.

"Ми можемо да заузмемо доктринарне ставове, и мада судови нису везани нашим мишљењем, они у највећем броју случајева прихватају аргументе који имају предност у односу на оно што су раније радили", рекао је Поповић.

Према његовим ријечима, у правној науци и пракси постоје различити приступи појмовном дефинисању бића ових кривичних дјела, који доводе и до неадекватне ретроактивне примјене кривичног законодавства, што је дошло до изражаја и у БиХ приликом пресуде Европског суда за људска права у предмету "Мактоуф и Дамјановић против БиХ".

Директор Института за упоредно право из Београда Јован Ћирић рекао је да се све до пресуда Хашког трибунала за злочине у Сребреници и Руанди није дешавало да је неко осуђен за геноцид, управо због разлога што је геноцидну намјеру тешко доказати.

Према његовим ријечима, неки данашњи теоретичари, прије свега њемачки, у посљедње вријеме заговарају став да треба спустити критеријуме за одређивање геноцидне намјере на питање да ли су то могли знати наредбодавци одређених операција.

"То је проблематично, јер шта би то значило када је ријеч о НАТО бомбардовању ових крајева, односно да ли су могли знати да ће погодити воз у Грделичкој клисури. Ако бисмо те критеријуме примијенили, онда би сви војни и политички лидери земаља НАТО-а могли одговарати за геноцид", рекао је Ћирић.

Он је додао да се у питањима квалификовања одређеног дјела као злочина против човјечности или геноцида, те ретроактивне примјене кривичног законодавства, увијек ради о сукобу права и политике, која је често јача.

"То значи да су мале земље у старту у неповољнијем положају", рекао је Ћирић.

Он је подсјетио и на одредбе Конвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида по којима је забрањено и подстрекавање на овај злочин, које нису важиле за лондонски лист "Сан" који је 1999. године објавио наслов "Гађајте их као псе".

"Када је ријеч о лондонском медију, онда је то слобода говора, а када је ријеч о некој другој страни, онда је то подстрекавање", рекао је Ћирић.

На скупу, који се одржава поводом 40 година рада Правног факултета Универзитета у Бањалуци, учествују професори универзитета у Бањалуци, Београду, Новом Саду, Крагујевцу, Љубљани и Москви, те домаће судије, тужиоци и адвокати./крај/нн/мир/фото

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.