Фото: ГС
БАЊАЛУКА - Пад запослености у прерађивачкој индустрији настављен је и ове године, али охрабрује чињеница да је добар дио радника који је остао без посла ново запослење пронашао у трговини и услужним дјелатностима, што је, према оцјенама привредника, додатно ојачало овај сектор.
Према подацима Републичког завода за статистику, крајем марта ове године у прерађивачкој индустрији Српске било је запослено 55.175 радника, што је за 2.150 мање у односу на исти период лани. С друге стране, број запослених у области трговине на велико и мало, поправке моторних возила и мотоцикала повећан је за 1.128 у поређењу с крајем марта прошле године, када је у тој дјелатности било запослено 51.682 радника.
Директор Подручне привредне коморе Бањалука Александар Љубоја истиче за "Глас" да је смањење потражње из западноевропских земаља, као и из земаља региона, посебно Србије, имало директан утицај на смањење обима производње у прерађивачком сектору и у првом тромјесечју.
- Мање радимо и производимо, јер је опала тражња за производима које извозимо. Србија, као један од кључних партнера, суочила се с догађајима који су значајно утицали на њену економију, а самим тим и на потражњу за нашим индустријским производима - казао је Љубоја.
Он додаје да је упркос паду у индустрији, пораст броја запослених у трговини позитиван са социјалног аспекта.
- Раст запослености у трговини и услужним дјелатностима показује постојање синергије и умрежавања малих предузећа и занатлија. То говори у прилог развоју предузетничког духа. Ипак, за стабилизацију индустрије потребно је да се нормализује потражња код наших кључних спољнотрговинских партнера. Пад потражње је посебно видљив у ауто-индустрији и сектору луксузне робе, гдје је глобално смањен интерес - нагласио је он.
Љубоја додаје да је дио радне снаге из индустрије прешао у трговину, занатски сектор и услуге, док је одређени број радника сезонски напустио Српску ради посла у земљама ЕУ.
Потпредсједник Уније удружења послодаваца РС Саша Тривић сматра да пад у прерађивачкој индустрији има више узрока, а поред смањења тражње, посебно издваја унутрашње проблеме.
- Поред европских економских изазова, наша индустрија трпи због технолошког заостатка што нас чини мање конкурентним. Додатно, раст цијена сировина, посебно дрвета, довео је до губитка купаца - објашњава Тривић.
Он додаје да је повећање минималне плате такође утицало на индустрију, јер су многи послодавци били принуђени да смање број радника. С друге стране, трговина је наставила да расте и да отвара нова радна мјеста.
- Трговци су подигли марже и плате, што је привукло дио радне снаге из индустрије. Тај сектор је прошле године остварио највећу добит и тренд раста се наставља. Међутим, док не дође до технолошког развоја и структурних реформи, нећемо моћи да зауставимо ове негативне трендове - упозорава Тривић.
Он је истакао да институције уско гледају на економију, што каже, није добро.
- Надлежни гледају само приходе и раст буџета, али не и одакле тај новац долази. Ако нам индустрија стагнира, то ће се неминовно одразити на читав привредни систем. Не можемо живјети само од трговине и услуга - рекао је Тривић.
ЗАПОСЛЕНОСТ
Укупан број запослених крајем марта ове године, према подацима Завода за статистику РС, износио је 289.328. Од тога је 245.654 њих у пословним субјектима, док се 43.674 запослених односи на предузетнике и запослене код предузетника. У односу на март прошле године укупан број запослених се смањио за 0,1 одсто.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.