Удвостручен број можданих удара

В. Поповић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Удвостручен број можданих удара

БAЊA ЛУКA - Због високих температура, број пацијената у Јединици за мождане ударе бањолучког Клиничког центра посљедњих дана је удвостручен, а у току једне ноћи за помоћ им се обрати и десетак грађана.

Према ријечима шефа ове јединице проф. др Синише Миљковића, осим што је болница пребукирана, докторима не иду на руку услови рада.

- Немамо ни клима уређаје и то омета наш рад, а што су веће врућине то нам пристиже више пацијената. Углавном су то људи који имају висок крвни притисак и поремећај срчаног ритма, што у вечерњим часовима резултира можданим ударом - истакао је др Миљковић.

Додао је да су због великог броја пацијената, љекари принуђени да убрзано раде.

- Због тога скраћујемо боравак редовним пацијентима како бисмо ослободили мјесто новопристиглим - нагласио је др Миљковић.

Мождани удар спада међу најтежа неуролошка обољења и по својој учесталости заједно са срчаним ударима и малигним обољењима улази међу три најчешћа обољења.

Републички Фонд здравственог осигурања, на иницијативу Министарства здравља и социјалне заштите Републике Српске, покренуо је пројекте "Побољшање дијагностике и третман акутног коронарног синдрома" и "Побољшање дијагностике и терапије можданог удара", који ће бити остварени до 2011. године.

- Сви домови здравља у Републици Српској треба да буду оспособљени да на адекватан начин дијагностификују инфаркт миокарда и збрину пацијента. У складу са тим, домови здравља ће добити опрему за брзо лабораторијско одређивање потребних параметара за дијагностификовање инфаркта, као и неопходне лијекове који, ако се примијене правовремено, значајно смањују посљедице инфаркта - рекао је извршни директор Сектора за здравство у Фонду здравственог осигурања РС др Ненад В. Бабић.

Поред неопходне опреме и лијекова, пројекат подразумијева и едукацију особља служби за хитну медицинску помоћ у домовима здравља.

- Завршена је тендерска процедура за избор најповољнијег понуђача за опрему и лијекове, а са добављачима су потписани уговори - истакао је др Бабић.

Он је нагласио да је неопходна доступност адекватне терапије која, ако се примијени у прва три часа, знатно повећава проценат преживљавања и у великој мјери смањује проценат инвалидности код можданог удара.

- Прва фаза овог пројекта је завршена, а њом је обухваћена анализа постојеће оспособљености болница, конкретно неуролошких одјељења. Aнализа је показала да је задовољавајуће стање у болницама у Добоју, Требињу и Фочи. Једном броју осталих болница недостаје нешто опреме, која ће бити набављена, а преостале болнице су довољно близу Клиничком центру у Бањој Луци, тако да је пацијенте могуће транспортовати у оптималном року - истакао је др Бабић.

Додао је да овај пројекат подразумијева и неопходну едукацију болничког особља, која ће се дијелом провести и у Јединици за мождани удар Клиничког центра Бања Лука.

Симптоми можданог удара

Утрнулост једне стране тијела, неправилност хода, отежан и неразумљив говор, слабост, вртоглавица и отежано гутање су најчешћи симптоми можданог удара.

Хиљаде људи доживи мали мождани удар а да уопште тога нису свјесни.

Миљковић је истакао да међу пацијентима има много оних који раде у пољу, купе сијено.

- Код њих се јављају мучнина, вртоглавица, повраћање, главобоље. Најважније је да, када осјете симптоме можданог удара, што прије дођу у Јединицу за мождани удар гдје ће им бити пружена адекватна помоћ - истакао је др Миљковић и додао да је за успјех лијечења пацијента пресудно да пацијент у року од три часа од тренутка када се догоди мождани удар прими терапију. 

  

Инфаркт миокарда најчешће се јавља послије четрдесете године

Инфаркт миокарда је озбиљно обољење. Скоро увијек болесник осјећа јак бол иза грудне кости, који стеже и иде према врату, глави, леђима и левој или десној руци. Истовремено, јавља се и убрзано дисање, хладно знојење, врло слаб и убрзан пулс, модрило и стање шока. Крвни притисак нагло пада.

У већини случајева, инфаркт миокарда се јавља између 40 и 70 година живота и то код особа које имају повишен крвни притисак, болују од дијабетеса, имају повишен холестерол у крви, превише су гојазне и пуше дуван. Мушкарци оболијевају много чешће од жена.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.