Уче бањалучке Учитељске школе прославиле пола вијека матуре

Бањалука - Учитељски позив је најљепши на свијету. Велико је богатство када генерације ђака буду изведене на прави пут, рекла је бивша ученица Учитељске школе у Бањалуци, а сада пензионерка Стана Зечевић.

Она и још шездесетак некадашњих матураната Учитељске школе у суботу су прославили пола вијека матуре. Дружење је почело у амфитеатру Природно-математичког факултета, (бивша заграда Учитељске школе).

- Послије породице учитељи су најважнији у васпитавању дјеце и када бих се поново родила, опет бих изабрала да будем учитељица. На пут сам извела више од десет генерација, а са бројним својим ђацима се и данас састајем. То је племенит позив, јер радимо с дјецом која, су нешто најсвјетлије - рекла је Зечевићева, која је 40 година радила у просвјети.

Ова најбројнија генерација, у којој је матурирало 275 ђака, посвједочила је да сјећању на догодовштине из ђачких клупа ништа не може ни зуб времена. Били су марљиви ђаци, а није им мањкало ни дружења. Након наставе одлазили су у дуге шетње корзом, посјећивали позориште и Дом културе, гдје су плесали и слушали музику са грамофонских плоча.

- Били смо више сиромашни него богати и некако смо сви били исти, што је била посебна драж. Односили смо се према наставницима са поштовањем и ђачке клупе напуштали као комплетне личности, када је ријеч о знању, моралним и васпитним вриједностима - присјећа се Љубомир Пеулић из Градишке и истиче да су се из града враћали до десет часова, за разлику од данашње омладине, која тада тек излази.

Ученик генерације 1963/1967. Мирјана Ступар присјетила се како су у школском дворишту пјевали "Гаудеамус" и славили завршетак средњошколских дана.

- Сјећања су жива, као да је било јуче. Реченица "најљепше је ђачко доба" апсолутно је истинита - рекла је она.

Међу бившим ђацима, који храбро газе 70. године живота, био је и њихов професор музичке културе Антон Шашић.

- Били су прва класа која је послије завршетка школе отишла да ради на село. Вољели су музичку културу, а неки од њих су вољели да свирају на тамбури и хармоници - казао је Шашић.

Некадашњи матуранти нису заборавили ни своје преминуле професоре и школске другове, па су им минутном ћутања одали почаст. Прославу овог јубилеја увеличао је и министар просвјете и културе РС Дане Малешевић.

- И ја сам некада био ђак ове школе. Пуно тога се није имало, али младост је све надокнадила - рекао је Малешевић.

Након дружења у амфитеатру бивши матуранти су се упутили у ресторан "Интегра", гдје су уз музику наставили са слављем.

Дошла из Канаде

Иако су се расули свуда по свијету, упркос даљини, не пропуштају дружења. Од отаџбинског рата окупљају се сваке године у јуну, а Елдина Дабулханић редовна је на тим прославама, иако већ 22 године живи у далекој Канади.

- Најљепша ме сјећања вежу за школско доба, то су дани препуни љубави и пријатељства и зато сваке године пређем на хиљаде километара да бих неколико сати провела са својим школским друговима - каже Дабулханићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.