У Возући 17. јула велики скуп сјећања на страдале у Другом свјетском и одбрамбено-отаџбинском рату

ВОЗУЋА- Светом литургијом и парастосом свим Србима пострадалим у Другом свјетском рату и посљедњем одбрамбено-отаџбинском, у немањићком манастиру Свете Тројице - Возућици у Возући код Завидовића у ФБиХ 17. јула биће одржан Свеепархијски сабор Свештеномученика дабробосанских пострадалих од усташа од 1941. до 1945. године и од безбожника послије 1945.

Након Свете литургије, која ће почети у 9.30 часова, биће благословљено славско кољиво и преломљен славски колач, најављено је данас из Митрополије дабробосанске. Потом ће бити служен парастос свим пострадалима у Другом свјетском рату и у посљедњем одбрамбено-отаџбинском рату.

Свеепархијски сабор је скуп који окупља све свештенике Митрополије дабробосанске, као и свештенике из осталих епархија и вјернике.

Из Управе манастира најављено је да ће 16. јула, уочи Свеепархијског сабора, бити служено вечерње богослужење у манастиру Возућица.

На приједлог Његовог високопреосвештенства митрополита Хризостома, Свети архијерејски синод је одлучио и дозволио да се прослављање Свештеномученика Митрополије дабробосанске, умјесто 11. јула, обиљежава 17. јула, односно сваке године у суботу по Петровдану.

 СВЕШТЕНОМУЧЕНИК ЈОВАН ВОЗУЋКИ

Међу Светим дабробосанским мученицима је возућки свештеник Јован Зечевић, који је пострадао у логору 1941. године.

Свештеника Зечевића је СПЦ прогласила за свештеномученика и убројала у свештеномученике дабробосанске.

Јован Зечевић рођен је 1895. године у тада Босанском Новом. Завршио је Богословију у Сарајеву, а тамо је био у групи Гаврила Принципа, због чега су га аустријске власти осудиле на четворогодишњу робију тешке тамнице коју је издржао као гимназијалац.

Рукоположен је за ђакона и свештеника 1922. године. Усташе су га ухапсиле у Завидовићима и у јуну 1941. године одведен је са групом Срба у теретном вагону у Копривницу, а њега су посебно мучили.

Из Копривнице је одведен у непознатом правцу и никад се није вратио.

БУРНА ИСТОРИЈА МАНАСТИРА ВОЗУЋИЦА

Манастир Возућица, који је према народном предању задужбина српског краља Драгутина Немањића из 14. вијека, имао је веома тешку и бурну историју.

 Рушен је и скрнављен, али се увијек побједнички дизао из пепела. У току своје историје био је посвећен Светом Николи, Покрову Пресвете Богородице и, након обнове на дан освештања 1865. године, посвећен је Пресветој Тројици - празнику који је у народу познат као Духови, под чијим патронатом се и данас налази.

И након посљедњег рата рушевине овог православног храма су девет година обнављане, а манастир Свете Тројице - Возућица поново освештан 25. јула 2015. године.

Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом најавио је прошле године да је у плану да уз овај обновљени њемањићки манастир буду изграђени конаци и доведено монаштво.

У овом манастиру већ више вијекова нема монаштва, а идеја о њиховом враћању постојала је 1857. године, када је, такође, обнављан храм, али се то до данашњих дана није успјело.

СТРАДАЊЕ СРБА ВОЗУЋЕ

Масовно страдање Срба из Возуће у посљедњем рату догодило се од 10. до 24. септембра 1995. године, усљед офанзиве 23.000 муслиманских војника Другог и Трећег корпуса такозване Армије БиХ и одреда „Ел муџахедин", НАТО бомбардовања и њихових јединица за брза дејства, као и пакистанског контингента међународних мировних снага. Тада је спаљено 30 српских села, протјерано 1.920 српских породица са 7.680 чланова, убијено 459 бораца Војске Републике Српске и цивила, док се за већим бројем још трага.

Падом Возуће окончано је протјеривање и етничко чишћења Срба са подручја зеничке регије, које је започело 1992. године.  

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.