Фото: AГЕНЦИЈЕ
БАЊАЛУКА - Први мај, празник рада, годинама је више био синоним за роштиљ, дружење и богату трпезу него за бољи положај радника. Међутим, ове године за многе грађане претвара се у озбиљну рачуницу.
Ако је судити по цијенама уочи Међународног празника, радници би требали да се запитају у каквом су положају ако за роштиљ у кругу породице треба да издвоје и до пола плате.
Цијене хране на тржници и у маркетима јасно показују – празнични ручак никада није био скупљи. Већ на први поглед јасно је да су основне намирнице осјетно поскупиле.
Месо, као “централни дио” првомајског славља, више није оно што је било. Иако се пилетина још може наћи по цијени од око шест до 11 КМ, све остало представља озбиљан трошак. Јунетина и јагњетина прелазе 30 КМ по килограму, док риба, попут лососа, кошта више од 50 КМ. Ћевапи, симбол овог празника, прича су за себе и коштају око невјероватних 21 КМ по килограму. Од 15 до 20 КМ коштају кобасице.
Воће, које је код многих незаобилазно на празничној трпези, сада се пажљиво бира. Јагоде достижу и до 10 КМ по килограму, док бијело грожђе иде и до 15 КМ. Чак и “обично” воће, попут наранџи и лимуна, кошта око пет КМ.
Међутим, прави шок за купце долази код поврћа – кључног дијела за салате које најбоље иду уз месне делиције. Парадајз и паприка достижу и до 10-11 КМ по килограму, док бијели лук кошта око 20 КМ. Близу двоцифрених су и цијене младог лука, краставаца, тиквица…
У таквим околностима, да се закључити да чак и салата постаје луксуз, пише "Алоонлајн".
Економски показатељи потврђују оно што грађани већ одавно осјећају – храна је међу категоријама које највише поскупљују. На годишњем нивоу, цијене хране и безалкохолних пића у БиХ порасле су за око 8,9 посто, што представља један од највећих раста међу свим категоријама . Слични подаци показују и континуиран раст инфлације хране.
Управо због тога, многи грађани ове године мијењају навике. Умјесто богатих трпеза, све чешће се одлучују за скромније варијанте - више пилетине, мање јунетине, те комбинације са јефтинијим прилозима попут кромпира и лука.
Продавци истичу да су разлози поскупљења бројни – од увозних цијена до трошкова производње и транспорта. Аналитичари упозоравају да би тренд раста могао бити настављен, јер су цијене хране и даље под притиском на глобалном и локалном тржишту.
У Лијевчу и Семберији тренутно се прасићи продају по цијени од око шест до седам КМ по килограму живе ваге. Међутим, у осталим крајевима Република Српска цијене су већ нешто више и крећу се између 7,5 и 8 КМ по килограму
Бошко Т. каже да су до сада практиковали да “окрену нешто на ражњу”, те првомајском трпезом отворе сезону пикника.
- По садашњим цијенама, за прасе са услугама чишћења, треба дати око 150 КМ. Цијена јагњади је око 10 КМ по килограму. Ако урачнунамо пиће, торту и остале потрепштине, за нас десетак ни 500 КМ неће бити довољно - рекао је он и додао да се без сто марака више ни ватра не може упалити, алудирајући и на скупоћу свега што је потребно само да би се роштиљ загријао и месо припремило за печење.
Празник рада ће се прославити, али за многе раднике нема много разлога за славље. Док се говори о правима и достојанству рада, многи и даље живе од плата које једва покривају основне трошкове.
Вријеме је да се подсјетимо да рад није привилегија, него темељ друштва – и да сваки радник заслужује поштену и достојанствену зараду.
Нека овај Први мај не буде само симбол, него и позив на стварне промјене, пише "Алоонлајн".
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.