У Српску из ФБиХ доселило 3.670 људи

Драгана Келеч 29.02.2012 13:56

Фото: У Српску из ФБиХ доселило 3.670 људи

БAЊAЛУКA - У Републику Српску лани се доселило укупно 10.360 људи, што представља смањење од 14 одсто у односу на 2010. годину, а највише становника, и то њих 3.671, доселило се из ФБиХ.

У истом периоду из Републике Српске одселило се 9.633 лица, што је у односу на 2010. годину смањење за 10,9 одсто, подаци су Aгенције за статистику БиХ.

Када су у питању унутрашње миграције, према подацима Завода за статистику РС, са територије Српске у ФБиХ одселио се 3.151 становник, а у Брчко дистрикт настанило се њих 277.

Као и претходних година, највећи број је оних који се одлучују на пресељење у веће општине, што је и лани био случај, када су Бањалука и Бијељина добиле највише становника.

- Највише људи доселило се у Бањалуку, и то 1.999, те Бијељину, гдје се настанило њих 1.092. Велики број нових становника добио је и Добој, и то 548, као и Лакташи, гдје се доселило 568 људи - подаци су Завода за статистику.

Када је ријеч о одсељавању из општина, највише становника отишло је из Бањалуке, и то 1.078, из Добоја, одакле се одселило 538, те из Зворника, који су напустила 534 становника.

Предсједник Центра за популациона и друштвена истраживања Републике Српске Стево Пашалић рекао је да је БиХ историјски предодређена за миграције, због тога што је увијек била погодан миграциони простор из које се становништво селило или досељавало.

- Миграциона кретања између РС и ФБиХ посљедица су демографских промјена које су се десиле током посљедњег рата, па многи још нису одредили своја трајна мјеста пребивалишта - рекао је Пашалић.

Најчешћи узроци сељења из једне општине у другу, унутар Српске, али и из ФБиХ, су проналазак запослења или школовање, због чега је евидентан прилив становништва у већим центрима у односу на рурална подручја.

- Процес урбанизације тече у континуитету, због чега се из године у годину добија више урбаног становништва. То доказује и податак да смо послије Другог свјетског рата овдје имали око 15 одсто урбаног становништва, док је сада однос између урбаног и руралног пола-пола - истакао је Пашалић.

Додао је да је процес урбанизације свјетски процес и позитиван је све док села не изумиру, те да свакако треба чинити више како би се рурална подручја развијала, јер су она јако важна за цијело друштво и привреду сваке земље.

Старост и пол

Највећи број миграната у Српској прошле године био је старости између 18 и 37 година, односно њих 6.491, а просјечна старост становника који су се исељавали или досељавали била је 27 година.

- Промјене пребивалишта учесталије су међу женском популацијом него међу мушкарцима, па је тако 7.194 жене или 52,1 одсто од укупног броја становника промијенило своје пребивалиште - подаци су Завода за статистику.