Фото: Илустрација
БАЊАЛУКА - Иако су обавезни здравствени прегледи за све раднике, једни од кључних елемената у превенцији обољења и повреда на раду, у Српској тренутно не постоји ниједна законска одредба која послодавце обавезује да своје запослене упућују на периодичне љекарске контроле. Ова пракса зависи искључиво од добре воље самих послодаваца.
Стручни сарадник за заштиту и здравље на раду у Савезу синдиката РС Александра Јакшић за "Глас" наводи да је, према законским прописима Републике Српске из области заштите на раду, послодавац дужан да на обавезне љекарске прегледе упућује само раднике на радним мјестима са повећаним ризиком, а која су утврђена Актом о процјени ризика. Осим тога, радници који се упућују на обавезне годишње прегледе су и радници запослени у просвјети и предшколском образовању, невезано за повећан ризик, као и радници у здравству.
Јакшићева је истакла да је ово питање било дјелимично уређено док је Српска на снази имала Општи колективни уговор, којим је било прописано да је послодавац дужан једном годишње обезбиједити превентивне љекарске прегледе за болести специфичне за жене.
- Тренутно у Српској немамо на снази ниједну законску одредбу на основу које је послодавац дужан радника да шаље на обавезне периодичне љекарске прегледе. Нажалост, све је више обољелих, посебно ако узмемо у обзир нови начин живота у којем је присутно оптерећење на раду, стрес, прековремени рад, рад код више послодаваца и многе друге околности које нарушавају здравље радника - казала је Јакшићева.
Она је навела да Савез синдиката РС инсистира и захтијева да се што хитније измијене прописи из области заштите на раду, којим би се предвидјело да сваки послодавац има обавезу у одређеном временском периоду сваког радника упутити на обавезне превентивне прегледе.
- Нажалост, мало је савјесних послодаваца који имају праксу да раднике упућују на редовне љекарске прегледе, али је чињеница да су радницима код таквих послодаваца у великом броју случајева, управо превентивним прегледима откривене болести у раној фази и да је тако спасено здравље и живот радника. Редовни прегледи једнако су важни како за радника, тако и за послодавце који чувајући здравље својих запослених обезбјеђују континуиран процес рада, остварују профит, штеде новац у случају плаћања боловања и потребе за ангажовањем замјене - појаснила је Јакшићева.
С обзиром на све учесталију појаву масовних хроничних незаразних болести и малигних обољења у Дому здравља Бањалука наводе да значај превентивних систематских прегледа никада није био већи.
- Они су кључни у раном откривању здравствених проблема, спречавању компликација и очувању радне способности становништва. Као модерна и највећа установа примарне здравствене заштите у РС ми располажемо савременом, софистицираном медицинском опремом која нам омогућава пружање систематских прегледа радника на највишем нивоу. Наши тимови, обављају прегледе ефикасно, професионално и у складу са највишим медицинским стандардима - рекли су у Дому здравља Бањалука.
Директор Дома здравља "Свети Пантелејмон" из Котор Вароша Владимир Бибић каже за "Глас" да немају могућност вршења услуге здравствених прегледа радника, те да то у њиховој општини обично раде запослени из Завода за медицину рада и спорта РС, те одређене приватне установе.
- Будући да Завод нема своје просторије у Котор Варошу с времена на вријеме нам се обрате да им изнајмимо просторије за обављање систематским прегледа. Обично их ангажују велике фирме које послују на подручју наше општине - казао је Бибић.
Директор Уније послодаваца РС Саша Аћић за "Глас" наводи да је Уставом РС свим грађанима, укључујући и раднике и послодавце, гарантовано право на кориштење здравствених услуга у јавном здравственом систему.
- Интерес Републике је да има здраве грађaне и то је прoклaмовано кроз устав, то није обавеза послодавца. Послодавац има обавезу да не угрози здравље радника кроз рад и дужан је да раднику који жели да се прегледа један дан годишње осигура за то. Интерес послодавца је у складу са општим интересима јавног здравља да сви радници и сви грађани буду здрави и радно способни да извршавају своје радне обавезе - додао је Аћић.
Александра Јакшић каже да је проблем и то што приликом љекарског прегледа доктор медицине рада издаје потврду о радној способности радника на мјесту са повећаним ризиком, а да нема обавезу да тражи здравствени картон радника.
- То може да захтијева у складу са својом процјеном, а често таква врста процјене буде погрешна и радник који није способан да обавља послове на радном мјесту са повећаним ризиком, због болести коју има, буде повријеђен или у најгорем случају изгуби живот. Одредба треба да се измијени и да доктор медицине рада приликом прегледа мора имати увид у здравствени картон радника - казала је Јакшићева.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.